Koncept povratka prirodi: kako sagraditi kuću od konoplje (VIDEO)

Zašto je konoplja  trenutno najbolji ekološki materijal za gradnju kuće, o prednostima i isplativosti, pitali smo u ekskluzivnom razgovoru za Kuću Stil Predraga Milosavljevića, inicijatora projekta i graditelja prve kuće od konoplje u Srbiji.

 

U 1. delu priloga na temu Ušteda energije do 80%: prva porodična kuća od konoplje u Srbiji  pisali smo o nagrađivanoj kući u Beloj Reci koja je građena inovativnom upotrebom industrijske konoplje.

 

Prva kuća od konoplje u Srbiji, Foto: Ljubica Arsić

 

Hemplicity Home je deo šireg koncepta, koji je osmislio i na kom predano radi Predrag Milosavljević. Zamisao zasnovana na ideji poboljšanja kvaliteta života kroz povratak prirodi, pored ekološke kuće nudi i mogućnost zajednice ovakvih kuća, koje bi imale i zemlju sa zasadom, uz menadžment koji vodi računa o domaćinstvu u odsustvu stanara. Samoodrživost, uzgoj sopstvene hrane, mogućnost organizovanog rentiranja kuće omogućavaju finansijsku isplativost ovakvog ulaganja.

Tim povodom, razgovarali smo o postignutim rezultatima i daljim  planovima.

 

Kada i kako je počelo Vaše interesovanje za ekološku gradnju?

 

U jednom periodu života, dok sam živeo u inostranstvu, javila se želja i ideja da se, zajedno sa

prijateljima, vratim u Srbiju i u selu započnem poljoprivrednu proizvodnju,  uzgoj maline.Počeo sam da planiram idealnu kuću, koja bi bila po meri savremenog čoveka, uz to još ekološka i održiva. Ideja je bila da   iskoristim sva znanja koja imam, kao i ono o čemu sam čuo testiram, i tako sam krenuo u istraživanje odgovarajućih materijala.

Prvo sam proučavao kuće od naboja i od slame, kao načine gradnje koji su tradicionalno prisutni na našim prostorima, i to su odlični, prirodni materijali, ali kada sam se susreo i upoznao sa prednostima konoplje odluka je bila definitivna jer je to trenutno najbolji ekološki materijal za gradnju.

 

Da li smatrate da je načinjen pomak u prepoznavanju važnosti ekološke gradnje kod nas?

 

Nažalost, mislim nije i da smo još uvek daleko od toga. Činjenica je da je sve ovo što se dešavalo oko korone znatno uticalo na svest i potrebu ljudi da imaju svoju kuću ili vikendicu u prirodi i smatram da je to dobar put i da u tome leži potencijal za dalji razvoj. Živimo brzo i nemamo kada da razmišljamo šta bismo promenili u životu i kako da nam bude bolje, a tada smo svi shvatili važnost prirode.

 

Iz Vašeg iskustva, kakvo je interesovanje pojedinaca za kuće od konoplje i šta ih najviše ‘koči’ u odluci da izaberu ovaj način gradnje?

 

Mogu da kažem da su se svi koji su videli našu kuću od konoplje na prvi pogled zaljubili u nju. Ljudi su deo prirode, prija im da pod rukom osete prirodan materijal i imaju potrebu da i sami budu deo toga.

Sa    druge strane, naša kuća je moderna, i po formi i po funkciji. Stambeni prostori koje gradimo evoluirali su zajedno sa čovekom, pa pored dizajna koji prati nove trendove i zadovoljava estetiku novog doba  imamo i staklenu baštu kao osnov tradicije i kulture koji nam je neophodan, ali tako osmišljen da možemo praktično i lako da obavljamo stvari oko nje bez posebnog truda i logistike i da ujedno budemo u kontaktu sa zemljom i praznimo um od sadržaja koje kupimo iz okoline - nešto kao zen bašta, jer taj spoj prirodnog i modernog potpuno zadovoljava potrebe savremenog čoveka.

Trenutno je najveći problem nedostatak konoplje na tržištu, koji diktira I samu cenu materijala. Rešenje na kojem trenutno radimo je obezbeđivanje dovoljno materijala za gradnju kod nas.

 

Da li postoje posebni uslovi za gajenje industrijske konoplje kod nas?

 

U Srbiji za  sadnju konoplje je zakonska regulativa prilično jednostavna, samo je potrebno pre svega potpisati ugovor o otkupu stabljike i naravno saditi sertifikovano seme koje se sme saditi. 

 

Šta je potrebno za izgradnju kuće od konoplje i kako se dobija dozvola za gradnju?

 

Da bi se gradilo konopljom neophodno je da imamo noseću konstrukciju od drveta, metala ili betona, baš kao i za bilo koji način gradnje, jer se na osnovu te konstrukcije dobijaju dozvole za gradnju. Dakle posebnih dozvola i zahteva za gradnju konopljom nema. Od čega ćete raditi ispunu zidova je vaš izbor, bez zakonskih obaveza i normi. Ono što svakako preporučujemo i mi nudimo kao našu uslugu, je da se na osnovu samog projekta, vremenskih i geografskih okolnosti odredi debljina zida konoplje kako bi postigli maksimalnu energetsku uštedu. Za samu tehniku potreban vam je drveni ram u koji se odmah sprovode kablovi za struju pa nema naknadnog razbijanja zidova, ostavljaju se otvori za prozore i vrata, i onda se ručno ispunjava mešavinom za konobeton. Nakon ispune zidova, skidaju se oplate i dolazi do sušenja gde sam materijal očvrsne i dobija kamenu strukturu. Ovakve kuće imaju neograničeni vek trajanja i potpuno su biorazgradive u zemlji. 

 

Konstrukcija nakon skidanja oplate, Foto: hemplicity.co

Koja je cena izgradnje jedne ovakve kuće?

 

Cena može da bude ista kao i regularne gradnje, a može da bude i malo jeftinija. Razlog je što je za ovakvu gradnju potrebno više ljudi koji aktivno učestvuju jer se nekada gradilo pomoću cele komune, i danas to može da se reši kada bi ljudi i sami učestvovali u izgradnji. Takođe, ljudi često žele da grade na udaljenom, izolovanom mestu, što povećava cenu izgradnje.

 

Kakva su izolaciona svojstva konoplje i da li ju je moguće koristiti na već postojećim objektima za renoviranje i restauraciju?

 

Izolaciona svojstva materijala od konoplje su odlična i debljina zida od 35cm je sasvim dovoljna da ispuni sve kriterijume za naše područje. Uz to, sposobnost zida od konoplje da ‘diše’ je velika prednost u odnosu na pasivne sisteme gradnje, i veoma značajna za zdrav život ukućana.

Što se tiče obnove starih kuća svuda u Evropi je aktuelno restauriranje različitih objekata zidovima od konoplje. Proces je veoma jednostavan, jer ona može da se nanese direktno na postojeće zidove, unutra ili spolja, radi se monolitno i mogu da se dodaju boje, čime se dobija izuzetna završna obrada i estetski izgleda vrlo atraktivno i prijatno.

 

---

Samoodrživa kuća i ekološka gradnja - srodne teme:

Oaza lepote: samoodrživa kuća u Samoboru (PLAN)

Zavirite u prvu ekološku, biorazgradivu 3D kuću (VIDEO)

---

 

Čime se trenutno bavite i kakvi su Vam dalji planovi?

 

Trenutno radimo jedan malo drugačiji, veliki i konstruktivno zahtevan projekat u Crnoj Gori i očekujemo da ga uskoro završimo. Pored toga, radimo na tome da obezbedimo dovoljno konstruktivnog materijala, da svako ko poželi da ima ovakav dom, to može i da učini. Do sada to nažalost nije bilo moguće, jer se materijal uglavnom uvozio, ali očekujemo i radimo na tome da do kraja godine i sledeće godine imamo materijal koji će biti dostupan svima u Srbiji.

 

 

Tekst: Jelena Tasovac Ranković, Kuća stil

 

Foto: hemplicity.co