PRIJAVA ZA NEWSLETTER:

 

U radionici magičnih svetova prvog pisca XXI veka

  • Objavljeno:
  • 30.11.2021

a SrbijeMeđunarodna književna kritika proglasila ga je "prvim piscem 21. veka" još 1985. godine, kada je bilo jasno da je svojim "Hazarskim rečnikom" Milorad Pavić književnost katapultirao u budućnost. Stvarao je u pravoj radionici i sanjaonici za proizvodnju čudesnih svetova u ulici Braće Baruh na Dorćolu i zaveštao ju je kao Legat svom rodnom gradu još 1992. godine.

 

"Hazarski rečnik" - revolucionarni roman i momentalni svetski bestseler proizveo je tektonski, kopernikanski obrt u književnosti - promenio je način na koji smo do tada, hiljadama godina čitali knjige. U 20. veku Milorad Pavić je shvatio da je klasično čitanje ispošćeno i da književnost treba da bude interaktivna; da i čitalac treba da učestvuje u nastanku romana. I bi tako Interaktivna Književnost. 

 

Pavić je čitaocu dao slobodu da odluči gde počinje, a gde se završava roman, kako se zapliće i raspliće, pa čak i sudbinu glavnih junaka. Tog inovatora tzv. nelinearne, interaktivne književnosti literarni stručnjaci iz Evrope, SAD, Izraela i Brazila dva puta su nominovali za Nobelovu nagradu, a više puta je predlagan za istu.

 

 

Legat Milorada Pavića.

 

"Hazarski rečnik" odmah je dobio NIN-ovu nagradu, a "Njujork tajms" ga je uvrstio u sedam knjiga po izboru urednika, novembra 1988. Svetski mediji i kritičari oduševljeni su tom unikatnom pojavom srpske književnosti: "pisac čudesne imaginacije, predvodnik evropske postmoderne i magičnog realizma, evropski Borhes koji u svoje romane unosi i naučno i fantastično, jedan od najzanimljivijih pisaca s početka 21. veka", samo su neke od lovorika koje su pratile Milorada Pavića tokom čitave njegove književne odiseje.

 

Taj svoj plodni magični realizam junak naše priče stvarao je u pravoj radionici i sanjaonici za proizvodnju čudesnih svetova Milorada Pavića u ulici Braće Baruh, br. 2, na Dorćolu. Zaveštao ju je slavni pisac kao Legat svom rodnom gradu još 1992. godine.

 

 

Legat Milorada Pavića.

 

"Kao istoričar književnosti, naučnik, kao profesor univerziteta i pedagog, znao je da uvek treba raditi "na polzu naroda". Želeo je upravo gradu Beogradu da ostavi materijalni zalog koji je zapravo duhovni. Pavić je rođen u Beogradu 1929, umro je u Beogradu 30.11.2009, i sahranjen je u Beogradu. Kao dečak je stanovao na Dorćolu, potom na Voždovcu i Zvezdari, da bi se u poslednjim decenijama života ponovo vratio na Dorćol", kaže Pavićeva supruga Jasmina Mihajlović.

 

Prema ugovoru i ostavinskom rešenju, staratelji nad Legatom su, osim Grada, supruga koja će u Legatu živeti do svoje smrti i piščev sin Ivan Pavić, slikar. U njemu danas živi, piše, kuva, prima goste, ali i posetioce Legata piščeva udovica, i sama pisac.

 

"Nisam gotovo ništa dirala posle njegove smrti, jedino sam morala da dokupljujem i pravim još polica za knjige, ali taj spoj baroknog i modernog stila, visoki estetizam unikatnog nameštaja srpskih dizajnera, pomešan sa biranim komadima iz porodičnog nameštaja, mnoštvo ogledala, prevodi Miloradovih knjiga na četrdesetak jezika, koji se samo mogu u Legatu videti, rukopisne beležnice, biljurne čaše, pregršt lula… Osim toga tu sam i ja! Koja pričam o našem životu. Živi muzeološki artefakt. Kustos po sopstvenom životu.

 

 

Jasmina Mihajlović, foto: Jovan Smiljanski.

 

Gotovo uvek mi posetioci kažu da su imali osećaj tokom vođenja kroz stan da je Pavić bio prisutan. Svi budu gotovo začarani…!

 

Ovaj Legat, tačnije stan u kojem živim, radim, spavam, jedem, nije poput drugih sličnih prostora. On nije populistički mini muzej. On je ekskluzivna književna poslastica", naglašava Jasmina.

 

Verovatno jedini legat u Beogradu u kom se živi, čuva duh i karakter jednog od najprevođenijih srpskih pisaca. Čuva ga u potpunosti, dodaje.

 

"Reč je o stanu u kojem smo živeli 17 godina i on je potpuno obeležen atmosferom Pavićevih knjiga. Enterijer je takav da gotovo svaki predmet, komad nameštaja, raspored stvari ima 'tajnu vezu' sa motivima iz Pavićeve proze, a bogami i moje proze, koja je na sličan način takođe obeležena Pavićem. Proučavaoci Pavićevog dela iz zemlje i inostranstva, prilikom boravka u stanu-legatu, ukazuju mi na još mnoštvo 'tajnih veza' kojih nisam bila svesna".

 

 

U enterijeru legata gotovo svaki predmet, komad nameštaja, raspored stvari ima "tajnu vezu" sa motivima iz Pavićeve proze.

 

Mnogi predmeti koji su činili Pavićev životni prostor i njegovu privatnu, intimnu, svakodnevnu istoriju inspirisali su ga u njegovim knjigama ("Predeo slikan čajem", "Tunižanski kavez"). O svemu tome priča njegova supruga na vođenjima kroz Legat. Najpoznatiji predmet svakako je čuvena kutija za pisanje, pronađena u Kotoru. Pre 100 i više godina neki je brodski kapetan na njoj pisao dnevnik putovanja; Paviću je poslužila kao struktura za roman "Kutija za pisanje": oko njenih tajnih šupljina i fioka ispleo je priče predaka, koje su zapisane i u ogledalima njegovog stana.

 

 

Čuvena kutija za pisanje, pronađena u Kotoru.

 

Milorad Pavić svom Beogradu zaveštao je sve svoje rukopise, knjige objavljene na 40-ak jezika i ličnu biblioteku sa više od 3.000 knjiga. Legat, jedini na svetu poseduje sve prevode Pavićevih knjiga na 40 jezika.Posetilac Legata lako može na marginama knjiga iz biblioteke da nađe piščeve beleške, skice, impresije o knjizi, ideje i razmišljanja.

 

"Milorad je pisao na marginama svih knjiga koje je čitao, gde god bi bilo beline upisivao bi bilo asocijaciju na knjigu koju je čitao, bilo ono o čemu je razmišljao", otkriva Jasmina.

 

Milorad i Jasmina spavali su u biblioteci među 3.000 knjiga, možda baš zato što je magični realizam svojih romana Pavić stvarao od snova koje je sanjao i intimnih razgovora sa biserima svetske književnosti (sa svime što je pročitao - polemisao je na marginama knjiga). Obavezno je spavao popodne, da bi dan podelio na pola, kako je pričao, a pošto bi se posle 15-ak minuta probudio, Jasmini bi po 45 min prepričavao najminucioznije detalje sna, koje je potom pretakao u knjige.

 

 

Legat Milorada Pavića.

 

Imao je dva pisaća stola – na jednom je poslednjih 17 godina pisao, na drugom, iz 18. veka pisao je samo "Hazarski rečnik". Voleo je eleganciju, stil, ali nije bio snob, kaže Jasmina u jednom intervjuu. U stanu-legatu izloženi su albumi sa starim fotografijama koje dopunjavaju i dve slike iz 18. veka, koje su ušle u roman "Predeo slikan čajem". Mnogo je fotografija sa piscima (Milošem Crnjanskim, Dragoslavom Mihailovićem, Dobricom Ćosićem, Matijom Bećkovićem) i stranim izdavačima.

 

 

Pisaći sto na kome je Milorad Pavić pisao samo "Hazarski rečnik". Beležnice i čuvene Pavićeve lule.

 

"U vitrini je izložen i prsten sa galebom, koji je dobio prilikom izvođenja predstave 'Zauvek i dan više' u moskovskom teatru MHT, a ta drama, nažalost, nikada nije izvedena u Srbiji. Izložili smo i njegove elektronske knjige na engleskom, kao i prvi rukopis, dnevnik iz Bugarske iz 1945, kada je imao 16 godina.

 

Ovde je i "Hazarski rečnik", jedini primerak koji nije izgoreo za vreme rata u Sarajevu, koji je vlasnik piscu poslao uz poruku " knjige nikad ne gore". Izložili smo posvetu Umberta Eka na "Fukoovom klatnu", posvetu Vaska Pope sa kojim se Milorad družio, privatno pismo Žaka Langa, bivšeg francuskog ministra za kulturu, kao i pismo Filipa de Gola, sina Šarla de Gola, sa kojim je Pavić gostovao u jednoj francuskoj emisiji.

 

U legatu su izložene i skulpture Miloradovog oca Zlatka, slike Vladimira Dunjića čija je dela Pavić voleo i slike sina, Ivana Pavića, koji je često bio i autor naslovnih strana Pavićevih knjiga i čuvenog seta Tarot karata koje su objavljene u romanu "Poslednja ljubav u Carigradu", priča kustoskinja Pavićevog Legata i Života, Žena koju je do kraja života pisac voleo. Žena koja je i sama "živi muzeološki artefakt. Kustos po sopstvenom životu", kako kaže, ali i neko ko je zadužen da se o Legatu stara, volonterski, bez nadoknade, što podrazumeva gro ne tako poetičnih i vrlo zahtevnih aktivnosti, kako mentalno, tako i fizički, tj. radno vreme, bez pauze, ali i plate. 

 

 

Jasmina i Milorad, foto Dragan S. Tanasijević, Legat Milorada Pavića

 

"Kada su posete, teško mi je što moram da pomeram nameštaj da bi grupa mogla da prolazi... (stan je starinski, prolazan), fizički je teško posle poseta sve prezentirane knjige i predmete sklanjati na svoje mesto, čistiti kuću. Ipak mi je najteže kada u Dane evropske baštine moram, jer grupne posete traju nekoliko dana, da spavam u devojačkoj sobici veličine špajeza. Naime Milorad i ja smo spavali u biblioteci, tako smo bili odlučili, a sada se i soba-biblioteka pokazuje.

 

...o svom ruhu i kruhu obavljam važnu diplomatsku kulturnu aktivnost iz senke i potpuno sam zadovoljna time. Jedino što starim pa mi je sve teže da istovremeno, svakodnevno, budem kurir, medijski menadžer, saradnik prevodilaca, izdavača, dizajnera knjiga: da budem svoj poslodavac, sekretar i čistačica…", iskrena je Jasmina.

 

Legat je dostupan u digitalnom formatu, sama uređuje stručni trojezični sajt www.khazars.com, dve fejsbuk stranice, plasiranje vesti o Paviću. Poseban deo rada u Legatu je saradnja sa svim poštovaocima ili proučavaocima Pavićevog dela iz celoga sveta, među kojima su, kako oni iz književne branše, tako i primenjeni umetnici, autori stripa, režiseri, muzičari, modnim kreatori...

 

 

Legat Milorada Pavića: Balerina u enterijeru.

 

I premda je Milorad Pavić posle Andrića najprevođeniji srpski pisac čitan širom sveta (nedavno je npr. u Indiji odbranjen doktorat o Paviću i Eku), u Srbiji je interesovanje za Pavića, kako za Legat, tako i za njegov lik i delo nepojmljivo tiho, da ne kažemo nikakvo. Pavić je zasigurno jedini srpski pisac koji u rodnom gradu ima isključivo strana obeležja (spomenik na Tašmajdanu je postavio Azerbejdžan, a spomen-ploču – Rusija).

 

 

"Nekoliko meseci pred njegovu smrt, dakle za života, otkriven je u Moskvi u Aleji svetskih velikana - spomenik Miloradu Paviću. On je tamo u društvu Džojsa, Dantea, Šekspira, Markesa, Gandija, pape Vojtile… Jedini Srbin u toj Aleji. Nikada nisam uspela da ijedna televizija ili naši dopisnici iz Moskve objave makar jednominutni prilog ili vest o tome. Ne možete da zamislite šta sam sve pokušavala… i evo, 12 godina - ništa!

 

A onda me ovde prekorno pitaju zašto je Azerbejdžan postavio spomenik Paviću!? Kao da ja išta imam sa postavljanjem spomenika! Ja sam na to otkrivanje spomenika došla sa pozivnicom Privredne komore Azerbejdžana, niko iz Beograda i Srbije me nije pozvao!

 

Zašto je spomen-ploča na zgradi gde je živeo, gde ja još uvek živim, gde je Legat, postavljena tek 6 godina po smrti? Pavićev sin Ivan i ja smo bili prošli sve regularne procedure kod Komisije za imenovanje ulica i spomenika - pa ništa! Onda je tadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije, Dejan Ristić, pokušao da nacionalna biblioteka postavi ploču - ništa! Tek kada je ruski vajar Grigorij Potocki, autor ruskog spomenika, bukvalno doneo u Beograd izlivenu repliku, tek tada su postavili spomen obeležje", rezignirana je Jasmina.

 

Stiče se utisak da je Pavić zaboravljen? ...da mu se Srbija i Beograd nisu odužili sećanjem koje je zaslužio? Čini se da je i u njegovom slučaju tako bolno istinita ona srpska "niko nije bio prorok u svom selu".

 

...Rekla sam više puta da su i u Srbiji i u nekim evropskim zemljama (kao što su Nemačka i Britanija), Pavića globalisti proglasili nacionalistom, a nacionalisti globalistom. Savršena situacija da budeš u Srbiji - Niko. Nit si Zvezda nit Partizan, nit si crno, a ni belo.

 

Kod nas ne postoji zlatna sredina, samo ekstremna polarizacija po svim parametrima. A kulturno nasleđe ne bi smelo, pogotovu kod malih naroda, da bude odbacivano", naglašava Jasmina Mihajlović.

 

U poslednjih deset godina Pavić se puno prevodi na Dalekom istoku, priča Jasmina, u Kini, Japanu, Koreji, Indoneziji, Vijetnamu, Indiji, Iranu, a ponovo na velika vrata i u Evropi - Francuska, Italija, Španija. Nedavno je u Francuskoj objavljen "Unikat - roman sa 100 krajeva" u atraktivnoj opremi. Knjiga je u dvostranoj kutiji, gde je sa jedne strane sam roman, a sa druge u zasebnim listovima, numerisanih svih sto krajeva, pa čitalac može da bira (izvlači) koji završetak knjige hoće. Ne treba zaboraviti da je Pavić u svetu prisutan i kroz razne pozorišne predstave, performanse, preko seminara o njegovom delu na raznim univerzitetima, kroz doktorate, eksperimentalne filmove, primenjenu umetnost, podseća Jasmina.

 

"Srbija se prema Paviću posle njegove smrti ponela kao da mu je maćeha, kao da ga se stidi. Ona ga prećutkuje, gura pod tepih, minimalizuje… Dovoljno je reći da na svim svetskim jezicima Pavić više živi kroz svoje knjige, nego na maternjem, srpskom jeziku. Da li ste videli u Srbiji knjižaru sa Pavićevim imenom? Ili sa njegovom slikom u nekoj knjižari? To može da se vidi samo u centru Pariza, ne i u Beogradu. Da li ste čuli za neku književnu nagradu koja nosi ime Milorad Pavić? Ili možda za ulicu, naziv škole? Mogla bih do besvesti da nabrajam apsurde u vezi sa Pavićem i sa našom nekulturom sećanja", gorko svedoči piščeva supruga o tom "odijumu kulturne javnosti prema Miloradu Paviću".

 

Samo Biblioteka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je predavao, nosi ime Milorada Pavića. Čak i Legat najviše posećuju stranci - Kinezi, Rusi, Amerikanci.

 

"Zapravo je malo interesovanje u Srbiji. Možda je zainteresovano tek desetak ljudi tokom cele godine. Ovde mislim na obične posetioce, ne na stručnjake".

 

Za Pavićev Legat zainteresovani su književni stručnjaci i istraživači iz celog sveta, a sjajna stvar je što je on dostupan digitalno, i njegovo delo kroz višejezični sajt, te se fizički ne mora potegnuti u Legat, pogotovo sada, u sred planetarne epidemije.

 

"Legat Milorada Pavića jedna je od onih zaostavština koja se, uprkos teškoćama, izborila za poštovanje poslednje volje svog osnivača, koja ima šta da pokaže i koja bi, kao neke svetski poznate spomen-kuće, mogla da bude neizostavna tačka na kulturnoj i turističkoj mapi Beograda. I pored toga, stiče se utisak da je Milorad Pavić 'nepoželjan'", kaže Jasmina. Kako posle njegove smrti, tako i za života.

 

"Srbija nije znala šta će sa nama i za Pavićevog života. Književni bračni par sa velikom razlikom u godinama, atraktivan, kontroverzan, uspešan, moralno i finansijski nepodmitljiv".

 

Poznate su i Pavićeve reči o tom ovdašnjem nepraštanju uspeha: "Najveća razočarenja u životu donele su mi pobede. Pobede se ne isplate". Tako je svedočio jedan od najprevođenijih srpskih pisaca i poznavalaca srpske književnosti, jedan od najčitanijih savremenih pisaca sa Balkana, profesor univerziteta, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, akademik, svetski bestseler pisac i jedna sasvim osobena, uninaktna individua srpske kulture.

 

Možda najeklatantniji primer naše "kulture zaborava" su brojni srpski legati, koje su svome "otečestvu", svojoj zemlji i svom narodu u amanet ostavljali sve što su imali - srpski dobrotvori, zadužbinari, imućni pojedinci i porodice. A svedoci smo da mnogima od tih legata preti propadanje usled nemara i zaborava.

 


Povezane vesti

U kabinetu najumnije Srpkinje svog vremena

O čudnovatoj sudbini zaboravljenog srpskog genija

Švajcarac koji je zbog Srbije žrtvovao sve

O zaboravljenoj palati i tragičnoj sudbini njenog graditelja i stanara


 

"Čini se da je kod Srba stalno bila prisutna svest o nacionalnom identitetu, ali ne i o kulturnom identitetu. Verovatno su istorijske okolnosti stalno bile takve.

 

A sada prisustvujemo pretvaranju nacionalnog u estradni identitet i mentalitet.

Svakim danom postajemo sve skromnije duhovnosti, obezglavljeni kič politikanstvom i bezobraznom medijskom eutanazijom", lucidna je u dijagnostici ovdašnjih naravi, mentaliteta i identiteta udovica velikog srpskog pisca, kog "svet priznaje a Srbi ga se odriču", kako kaže. 

 

"Moram da zaključim da ako Pavića ovdašnja sredina ne smatra srpskom baštinom, on je svetska baština. Njegove knjige diljem zemaljske kugle zauvek štite srpsku baštinu".

 

No, Jasminina "srpska kulturološka tužbalica ima jedan srećan obrt", kako kaže. Naime, krajem 2019. godine Sekretarijat za kulturu Beograda, tj. grad Beograd predložio je da Jasmina Mihajlović i Ivan Pavić, Miloradov sin, koji su staratelji Legata, uključe u institucionalno staranje nad Legatom - Biblioteku grada Beograda, jer je do sada Legat Milorada Pavića "visio" u operativnom smislu, objašnjava Jasmina.

 

Kad za koji dan bude potpisan redefinisani Ugovor, Biblioteka grada će preuzeti tekuće i stručno staranje.

 

A vi dragi čitaoče, neka vam je na znanje da će Legat za posetioce biti otvoren tokom različitih beogradskih manifestacija. Obaveštenja će biti na sajtu Biblioteke grada, napominje Jasmina, jer tek sledi detaljan ugovor sa Bibliotekom.

 


Mapa legata Srbije u digitalnom obliku


 

Do tada, pratite sajt Biblioteke grada Beograda, otkrivajte i reotkrivajte Pavića kroz njegove magično-realistične književne univerzume i imamo predlog: prošetajte za početak kroz radionicu i sanjaonicu za proizvodnju čudesnih svetova prvog pisca 21. veka:

 

 

Autorka: Smiljana Popov

 

 

 

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Zaboravljeni srpski legati" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.