PRIJAVA ZA NEWSLETTER:

O zaboravljenoj palati i tragičnoj sudbini njenog graditelja i stanara

  • Objavljeno:
  • 25.10.2021

 

Koliko grandioznih filmskih, a istorijskih priča leži zakopano ispod pragova starih beogradskih zdanja kraj kojih prolazimo svaki dan. A da čak ni ne znamo čega se sve seća ovaj naš dobri, namučeni Beograd i kakve melodrame šapuću njegove arhitektonske lepotice.

 

Iz tog razloga ispričaćemo vam priču koja spava ispod praga monumentalne Palate Bajić, nadomak Kalemegdana, u Uzun Mirkovoj br. 5. Prošli bismo kraj nje nebrojeno puta i ni slutili ne bi da i danas čuva konzerviran glamur međuratnog Beograda i najveću i najvredniju zbirku ikona u Srbiji i na Balkanu. U sred centra grada, a da većina nas za nju ne zna – prosto neverovatno. Divno je što se u nju može ući, jer pripada Muzeju Grada Beograda i zato povedimo vas u šetnju tim ekstravagantnim, nepravedno zaboravljenim legatom, poznatim kao Zbirka ikona Sekulić.

 

Deo zbirke ikona Sekulić u ulici Uzun Mirkova br. 5. / Foto: Vladimir Marković

 

Adresa naše priče, tj. raskrsnica Ulica Kralja Petra i Uzun Mirkove najstarije je urbano srce Beograda. Još su se pre dve hiljade godina naši rimski prasugrađani okupljali u Ulici kralja Petra, da na forumu razmene novosti i čuju najnovije vesti iz politike, kupuju i prodaju.

 


Zbrika ikona Sekulić na digitalnoj mapi


 

Elem, ugao Ulica Kralja Petra i Uzun Mirkove odvajkada je bilo glavno urbano raskršće Beograda, te i danas, kad podignete pogled koji beše prikovan za ekran mobilnog telefona, ukazaće vam se na ovom mestu pravi mali muzej beogradske arhitekture na otvorenom, odnosno  razbokorene raznovrsnosti njenih stilova na jednom mestu. U broju 5, Palata Bajić – perjanica bidermajera koju je projektovao junak naše priče – Milan Sekulić (Sremska Mitrovica, 1895 – 1970, Beograd), čuveni srpski arhitekta i preduzimač, kolekcionar koji nam je sa suprugom Pavom zaveštao najveću zbirku ikona u Srbiji i na Balkanu, koja se može videti na jednom mestu.

 

Portret Milana Sekulića, Marino Tartalja, 1930 / Foto: Zbirka Ikona Sekulić

 

Zanimljivo je da je Palatu Bajić, u kojoj su Sekulići živeli, Milan projektovao po povratku sa studija arhitekture u Pešti sa svojim kumom i prijateljem, čuvenim arhitektom Dragišom Brašovanom. Imajmo u vidu da je Prvi svetski rat završen i da Beograd kao prestonica Kraljevine Jugoslavije svojom arhitekturom ubrzano počinje da se menja i od orijentalne varoši pretvara u moderni evropski grad. Toj urbanoj transformaciji Beograda kumovali su i kumovi Milan Sekulić i Dragiša Brašovan.

 

Stoga je važno da se prisetimo i velikog arhitekte Dragiše Brašovana (1887 —1965), jer Beograd bez njega ne bi imao neka od svojih najprepoznatljivijih zdanja. Brašovan je bio jedan od pionira srpske moderne u arhitekturi – to vam najbolje pokazuje njegova zgrada BIGZ-a ili Komanda vazduhoplovstva u Zemunu. Njegov je i hotel "Metropol" i Genčićeva vila u kojoj je danas Muzej Nikole Tesle. Dakle, Dragiša Brašovan i glavni junak naše pripovesti, kum mu, Milan Sekulić, osnovali su 1921. arhitektonski biro. Zajedno su projektovali i gradili "Ruskog cara" u Knez Mihajlovoj, zgradu Eskontne banke u Nušićevoj, kao i Palatu Bajić u Uzun Mirkovoj.

 

Najveća zbirka ikona u Srbiji

 

Danas je u autentičnom enterijeru petosobnog stana na prvom spratu u Uzun Mirkovoj 5, gde je slavni srpski arhitekta Milan Sekulić sa ženom mu Pavom živeo - legat. Sekulići su bili strastveni kolekcionari, a kako nisu imali dece, svu umetničku baštinu koju su decenijama sakupljali, 1970. ostavili su svom gradu. Od 1987. Ova zbirka je u sastavu Muzeju grada Beograda. Taj živi eho međuratnog građanskog Beograda i danas čuva najveću zbirku ikona u Srbiji, autentičan nameštaj, dragocene predmete primenjene umetnosti i slikarstva.

 

U stambenom prostoru u kome je nekada živeo bračni par Sekulić, čuva se jedna od najvrednijih kolekcija ikona na teritoriji Srbije i Balkana. Pored ikona, sastavni deo Zbirke čine umetničke slike iz perioda od XVIII do XX veka, originalan stilski nameštaj i arheološki predmeti. Slikarstvo XIX veka zastupljeno je portretima Pavela Đurkovića, Konstantina Danila i Arsenija Teodorovića, kao i religioznim kompozicijama Stevana Aleksića, Jovana Klajića i drugih, a slikarstvo XX veka delima značajnih slikara iz međuratne epohe, poput Jovana Bijelića, Marka Čelebonovića i Ignjata Joba”, priča nam kustoskinja Zbirke ikona Sekulić, Isidora Savić.

 

"Portret muškarca" Konstantin Danila iz XIX veka i "Portret muškarca" sa crvenim fesom Arsenija Teodorović iz XIX veka / Foto: Zbirka Ikona Sekulić

 

Zbirka ima 165 ikona iz perioda od XV-XX veka sa čitavog prostora Balkana, Rusije, Grčke i Italije. Ti izuzetni primerci odlično pokazuju kako se razvijao grčki ikonopis postvizantijske epohe. Za one koji umeju da gledaju. Po poreklu, mogu da se podele na ruske, srpske i italo-grčke. Zanimljivo je da su tu neka vredna svedočanstva o srpskoj srednjovekovnoj umetnosti, koja krajem XIV i početkom XV veka doživljava svoj poslednji procvat, pred pad pod Turke. Za razliku od zidnog slikarstva, očuvanog u crkvama i manastirima, o ikonopisu tog doba možemo da saznamo samo na osnovu nekoliko sačuvanih ikona, među kojima je i ikona "Svete Trojice" iz Zbirke Sekulić.

 

Ikona "Svete Trojice" iz iz XV veka, Nepoznati majstor, / Foto: Zbirka Ikona Sekulić

 

Zanimljivo je da su Beograđani još daleke 1928. godine prvi put mogli da vide neke od tih ikona na izložbi u tek otvorenom, prvom namenski izložbenom prostoru u Beogradu, Paviljonu "Cvijeta Zuzorić". No Legat Sekulićevih ima još jednu izvrsnost.

 

"Posebno se ističe probrana skupina od 60 italo-kritskih ikona, koja predstavlja ujedno i jednu od najreprezentativnijih zbirki grčkih ikona u Srbiji. Najlepša ostvarenja pružaju privilegovanu priliku da se sagledaju glavni tokovi razvoja grčkog ikonopisa poslevizantijske epohe. Tehnička perfekcija, uravnotežena kompozicija i plemenit kolorit odlikuju ikone poput Bogorodice Strasne Andreja Rice iz XV veka i Svetog Jovana Preteče Konstantina Zanea iz XVII veka", objašnjava Isidora Savić.

 

Sveti Jovan Konstantina Zanea iz XVII veka  i Bogorodica Strasna Andreja Rico iz XV veka / Foto: Zbirka Ikona Sekulić

 

Na nastanak danas najveće privatne zbirke ikona u Srbiji uticao je talas ruskih emigranata, koji su bežali pred boljševičkom revolucijom. Od "belih Rusa" u Beogradu počeo je Milan Sekulić da kupuje ikone i svoju kolekcionarsku pasiju vremenom preorijentisao na njih. Kasnije su Sekulići putovali po čitavoj Jugoslaviji u potrazi za ikonama. Njihova je pasija bila toliko velika da su gotovo sav novac trošili na kupovinu "crvotočnih slika" (kako su ikone zvali), te su i neka od vrhunskih ostvarenja iz zbirke prodavali kako bi mogli da kupe nove ikone. S vremenom su gotovo svi zidovi njihovog stana podsećali na ogroman ikonostas, kako je pisano u ondašnjoj štampi. Pored ikona i drugih umetnina, Zbirka je živo i autentično svedočanstvo kako je građanski, intelektualni Beograd živeo između dva rata, što je inače i posebna draž i differentia specifica legata u odnosu na druge institucije kulture.

 

U Zbirci Ikona Sekulić zaista živo i verno možete da osetite kako su Milan i Pava živeli. Kad prošetate autentičnim salonima građanskog Beograda od pre sto godina, koje su nam svojim plemenitim činom zaveštali.

 

"Po bogatoj opremljenosti posebno se ističe trpezarija uređena po vladajućem ukusu građanske porodice iz međuratnog perioda. Nameštaj čine ovalni sto, stolice sa sedištima presvučenim kožom, kredenac, stočići i bife od orahovog drveta, u duhu engleskog nameštaja prve polovine XVIII veka, koji je proizvela firma 'Bernard Ludvig' u Beču 1923–1924. godine.

Najupečatljiviji ambijent u Zbirci ikona Sekulić je ruska soba opremljena po uzoru na tradicionalne ruske enterijere. Masivni trpezarijski sto sa ugaonim klupama, tri fotelje i policu u punoj hrastovini izradio je stolar Rogožarski na osnovu nacrta Milana Sekulića, dok je skicu za bakarni polijelej, koji krasi tavanicu kasetiranu hrastovim gredama, izveo arhitekta Dragiša Brašovan, poslovni partner i prijatelj Milana Sekulića. U ruskoj sobi su izložene pretežno ruske ikone nastale u periodu od XVIII do XX veka, među kojima je i ikona Svetog Đorđa iz 1923. godine, čiji je autor znameniti ruski arhitekt, scenograf i slikar Leonid Mihailovič Brailovski", otkriva kustoskinja Isidora Savić koliko pomoću nameštaja gotovo fizički možemo da osetimo duh međuratnog Beograda, pa i Evrope.

 

Ruska soba, Legat Sekulić / Foto: Vladimir Marković

 

 

Šumanovićeva "Pijana Lađa" iznad bračnog kreveta Sekulićevih

 

Još jedan kuriozitet ovog Legata i dokaz koliko su Milan i Pava imali nepogrešivo istančan ukus jeste i da je remek-delo srpskog slikarstva, čuvena Pijana lađa Save Šumanovića (1927) bila u njihovom vlasništvu.

 

Svoju najpoznatiju sliku, koja će postati manifest srpskog modernizma, Sava Šumanović naslikao je te zime 1927, gotovo grozničavo, u dahu, za sedam dana i noći (noću je slikao, danju radio korekcije) u svom ateljeu u Parizu. Odmah je izložena na pariskom Salonu nezavisnih, gde ju je zametila francuska kritika. Postala je to omiljena slika Save Šumanovića, pa ju je iste godine pod rednim brojem 1 izložio u Dvorani Novog univerziteta u Beogradu. Na izložbi se pojavljuje i čuveni beogradski kolekcionar i arhitekta Milan Sekulić, koji je u blizini i živeo i kupuje Šumanovićevu Pijanu lađu. I ona postaje omiljena Sekulićeva slika. Zabeleženo je da ju je decenijama čuvao na posebnom mestu - iznad bračnog kreveta.

 

Posle Drugog svetskog rata, Sekulićima se u kuću useljavaju tzv.”zaštićeni stanari”. San da im porodični dom bude izložbeni kolekcionarski prostor moraće da sačeka neka bolja vremena. To saznaje budući direktor Muzeja savremene umetnosti, Miodrag B. Protić i predlaže im ugovor - za Šumanovićevu "Pijanu lađu" i sliku Jovana Bijelića i Ignjata Joba, Sekulići dobijaju dvosoban stan, gde bi iselili nametnuto useljene stanare. 

 

Ribari, Ignjat Job, 1926. godina / Foto: Zbirka Ikona Sekulić

 

I bi tako. Pijana lađa Save Šumanovića od tada je u Muzeju savremne umetnosti, potvrđuje kustoskinja Muzeja grada Beograda i Zbirke ikona Sekulić.

 

"Slika se prvobitno nalazila u spavaćoj sobi bračnog para Sekulić, ljubomorno skrivana od očiju javnosti. Na osnovu zapisa Miodraga B. Protića u 'Nojevoj barci', saznaje se da je Šumanovićeva slika bila otkupljena 1962. godine za potrebe novonastale galerije", zaključuje Savićeva.

 

Kad dobrotvor postane narodni neprijatelj

 

Kao veoma cenjeni preduzimač Milan Sekulić organizovao je velike građevinske poduhvate, među kojima su i ponovna izgradnja i obnova palate Albanija posle savezničkog bombardovanja, izgradnja zgrade "Tanjuga" (nekad UDBE), zgrada "Borbe", nuklearnog reaktora u Vinči i čuvene Banovske palate u Novom Sadu. Kao arhitekta projektovao je nekadašnju zgradu "Politike" 1921. godine. Suma sumarum, izgradio je preko 200 zgrada širom Srbije. A završio je kao narodni neprijatelj, koji ni danas nije rehabilitovan, verovali ili ne.

 

Kako je moguće da je borac Prvog svetskog rata, čuveni srpski arhitekta, koji je projektovao i organizovao najveće građevinske poduhvate svog vremena, koji je ostavio potpis na mnogim zgradama u Beogradu kraj kojih prolazimo svaki dan i danas narodni neprijatelj? Kako jedan humanista postane i ostane narodni neprijatelj?

 

Golgota, Stevan Aleksić, 1921 / Foto: Zbirka Ikona Sekulić

 

 

Posle Drugog svetskog rata, preduzeća Milana Sekulića su nacionalizovana. On dobija zaposlenje u državnom preduzeću "Rad". 1948. optužen je za tzv. privrednu sabotažu, tj. nestručnost prilikom projektovanja livnice na Bežanijskoj kosi (navodno se zbog nestručnosti obrušio deo krova), zbog čega je osuđen na 14 godina robije i konfiskaciju. Osim kuće u kojoj je živeo u Uzun Mirkovoj 5, konfiskovano mu je sve – "čak i tri para polovnih gaća", čitamo iskaz istoričara Srđana Cvetkovića sa suđenja za rehabilitaciju Milana Sekulića. Da su optužbe bile montirane, vidi se po tome što je već 1951. posle dve godine zatvora pomilovan i 1954. postavljen za direktora građevinskog preduzeća "Rad". Godine 1956. prelazi u Institut u Vinči.

 

Čovek koji je osuđen na višegodišnju kaznu zbog nestručnosti, postavljen je da radi na izgradnji tako važnog projekta kao što je nuklearni reaktor u Vinči! Nešto tu nije logično. Njegova porodica smatra da je osuđen iz političko-klasnih razloga, tj. da bi mu se oduzela imovina, izjavio je istoričar Srđan Cvetković pred Višim sudom u Beogradu.

 

Dakle, čuveni srpski arhitekta Milan Sekulić, koji je podigao preko 200 objekata širom Srbije, izgradio ili projektovao niz zgrada u centru Beograda od stare zgrade "Politike", "Ruskog Cara", današnjeg "Tanjuga", do zgrada "Borbe",  "Crvenog krsta" (na uglu Dobračine i Simine), ni danas nije rehabilitovan. Čovek koji je zaslužan za reizgradnju i obnovu Palate "Albanija" posle savezničkog bombardovanja i izgradnju nuklearnog reaktora u Vinči i dalje je "neprijatelj naroda", jer se Državno pravobranilaštvo protivi njegovoj rehabilitaciji, pošto je zahtev podneo testamentalni naslednik, a ne blizak srodnik!

 

Ova je sudbina Sekulićevih, nažalost, tek jedna u nizu istorijskih nepravdi kojima se Srbija "zahvalila" i "odužila" onima koji su je u ratovima branili, a u miru gradili. Možda ova priča malko bolje pojašnjava kako je moguće da za ovakvu riznicu u sred centra Beograda, otvorenu za javnost, i dalje ne znamo? Ili nedovoljno znamo.

 

Legat Sekulić, Trpezarija / Foto: Vladimir Marković

 

Razmišljam o Sekulićima. Nije li sudbina Milana i Pave tako ikonična, amblematična kada govorimo o našem odnosu prema kulturnoj baštini? Kad Milana Sekulića rođena zemlja pravno nije rehabilitovala i sprala mu ljagu sa imena i učinjenu mu nepravdu, kako da kao narod, ali i kao država, institucionalno razvijamo i negujemo vlastitu kulturu sećanja? Možda nije čudno što tako olako zaboravljamo?

 

"Ne bih rekla da nemamo kulturu sećanja, već mnogo zapuštenosti i diskontinuiteta kada je funkcionisanje ustanova u pitanju. Naši ljudi se sećaju, takva nam je i sudbina, uvek su  ovde događanja bila dinamična i dramatična, ali nismo dugo imali sistem u kome bi ustanove zaštite mogle na najbolji način da obavljaju svoj posao. Sada imamo i nove Zakone, prvi put i Zakon o muzejskoj delatnosti, koji kaže da je 'Delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalnog kulturnog nasleđa od opšteg interesa za Republiku Srbiju'. Ako pođemo od toga, imamo sve mogućnosti da svoj posao obavimo kako treba. Grad Beograd radi na zaštiti, mnogo toga je na ustanovama koje same moraju da budu aktivne i da iniciraju promene i poboljšanje u našoj oblasti… Najbolji dokaz našeg trajanja i naših globalnih dostignuća svakako je vezan za kulturu", zaključuje Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.

 

Legat Sekulić / Foto: Vladimir Marković

 

Svoj dom sa 259 umetnina, najvećom zbirkom ikona u Srbiji i na Balkanu, slikama velikih srpskih slikara, stilskim nameštajem, bibliotekom starih i retkih knjiga i umetničkim predmetima, pasionirani kolekcionari, Pava i Milan Sekulić zaveštali su Beogradu. Vreme je da Beograđani i građani Srbije saznaju za taj Legat. Dosta je bilo nemara i zaborava. Vreme je i da lično počnemo da negujemo blago koje smo nasledili. Za početak, hajde da neko jutro ili popodne prošetamo salonima u kojima su decenijama Milan i Pava Sekulić sakupljali neprocenjivo kulturno blago, a koje su potom poklonili, zaveštali svome "otačestvu" (kako se to nekada govorilo) na korist svome narodu. Dakle, naše je da tu baštinu koristimo.

 


Povezane vesti


U kabinetu najumnije Srpkinje svog vremena


O čudnovatoj sudbini zaboravljenog srpskog genija


 

Sekulići vrata svojih salona i raskošnog legata za javnost otvaraju: petkom 10-18; subotom 10-17 časova; nedeljom 10-14 časova, te vam iskreno preporučujemo dragi čitaoče da ih posetite, jer je duh srpske elite tamo i dalje prisutan. I gotovo da fizički, opipljivo možete da udahnete miris tog divnog, međuratnog Beograda. Kad su bogataši bili dobrotvori.

 

Autorka: Smiljana Popov

 

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Zaboravljeni srpski legati" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 


Zbrika ikona Sekulić na digitalnoj mapi


 

  • POVEZANI ČLANCI

  • VIDEO

    5 kreativnih uređaja koje ćete odmah poželeti da imate u vašem domu (VIDEO)

    U današnjem svetu tehnologija nastavlja da napreduje velikom brzinom, a sa njom i aparati za kuću čija kreativnost ne poznaje granice. Stoga predstavljamo vam inovativne i multifunkcionalne uređaje koje ćete poželeti odmah da imate u vašoj dnevnoj ili spavaćoj sobi.

    Saznaj više

    Photo - Video

    U radionici magičnih svetova prvog pisca XXI veka

    Međunarodna književna kritika proglasila ga je "prvim piscem 21. veka" još 1985. godine, kada je bilo jasno da je svojim "Hazarskim rečnikom" Milorad Pavić književnost katapultirao u budućnost. Stvarao je u pravoj radionici i sanjaonici za proizvodnju čudesnih svetova u ulici Braće Baruh na Dorćolu i zaveštao ju je kao Legat svom rodnom gradu još 1992. godine.

    Saznaj više

    PHOTO

    7 trendova u ishrani koji su obeležili 2021. godinu

    Od mešanja stilova kuvanja do zdravih sastojaka, sa sigurnošću tvrdimo da će mnoge stavke sa ove liste postati stalni deo vašeg načina ishrane čak i posle 2021 godine. Koji trend ćete prvo probati? Pogledajte listu i inspirišite se.

    Saznaj više

     

    PHOTO

    Švajcarac koji je zbog Srbije žrtvovao sve

    “… možda s više idealizma nego vi volim vašu zemlju, od koje ne očekujem ništa, i jer sam joj žrtvovao sve ono što čovek može da žrtvuje. A znate dobro, što se čovek više žrtvuje za nekoga ili nešto, to mu je privrženiji”, ovako se “svojim” Srbima obraćao Švajcarac koji je Srbiju toliko zavoleo, da je zbog nje žrtvovao i uglednu profesorsku karijeru na Univerzitetu u Lozani, i imetak, i porodicu sa kojom je prekinuo svaki kontakt, jer je u Velikom ratu stao na srpsku stranu.

    Saznaj više

    PHOTO, VIDEO

    6 najboljih pametnih kućnih uređaja za 2021. godinu (VIDEO)

    Ljudi širom sveta se sve više prebacuju na upotrebu pametnih kućnih uređaja jer sa njima možete učiniti svoj dom automatizovanijim i boljim za život. Stoga vam predstavljamo šest proizvoda koji su dostigli vrhunac u svojoj popularnosti ove godine.

    Saznaj više

     

    PHOTO

    Najlepši restoran na svetu

    U najboljim restoranima sveta, hrana nije jedino što je važno. Zato je neobični restoran Garden Hotpot omogućio da svaki gost uživa u podjednako lepom pogledu na jezero okruženo eukaliptusovom šumom.

    Saznaj više

    VIDEO

    Pametni uređaj uz koji insomnija nestaje (VIDEO)

    Naučno je dokazano da naše raspoloženje zavisi od spoljašnjih faktora, usled čega su nastale brojne terapije poput onih sa svetlošću, aromama i zvukova. Ali šta se desi kada se ove tri terapije spoje u jedno i pomešaju sa tehnologijom?

    Saznaj više

    PHOTO

    Top 5 najzdravijih gradova za život u 2021. godini

    Da li ste znali da fitnes i način ishrane nisu jedino merilo zdravog života? Sa metrikama od nivoa zagađenosti, nivo sreće po glavi stanovnika, do stepena gojaznosti, pogledajte listu top 5 gradova koji su proglašeni najzdravijim za život tokom 2021. godine.

    Saznaj više

    PHOTO

    Novi trend u dizajnu enterijera: Japandi stil osvaja svet

    U poslednjih godinu dana ovaj pravac dizajna enterijera je doživeo veliku popularnost i to sa razlogom – kada ih pogledate enterijeri Japandi stila su čisti, minimalistički, ali i topli, prijatni i apsolutno prelepi na oko.

    Saznaj više

    PHOTO

    O čudnovatoj sudbini zaboravljenog srpskog genija

    Bio je svojevrsni srpski Leonardo da Vinči, a malo nas za njega zna. Junak ove priče paradigma je svestranosti genija: briljantan naučnik i prosvetitelj - renesansni čovek, čije je pasije i profesije nemoguće pobrojati. Onog koji je utemeljivao srpsku nauku i njene prve institucije, njegova je zemlja još za života - zaboravila. I teškom nepravdom kaznila.

    Saznaj više