Kuća suptilno uklopljena u četinarsku šumu na stenovitoj jugoistočnoj obali Norveške i prilagođena karakteristikama lokalnog pejzaža, autentična je na jedan veoma važan način. Naime, za njenu izgradnju – oblaganje fasade, krova i enterijera, upotrebljeni su ostaci hrastovog drveta, nastali u fabrici pri proizvodnji drvenih podova.
Cela priča započinje kada su vlasnici, porodica sa decom, poželeli novu kuću za odmor, na mestu gde su već imali vikendicu. Arhitekte Erik Kolman i Viktor Boye, osnivači stokholmskog studija Kolman Boye, prvobitno su nameravali da iskoriste postojeću konstrukciju, ali kako je ona bila u lošem stanju, odlučili su se za izgradnju nove jednospratne kuće u gabaritima prvobitne, postavljajući je na pet različitih nivoa koji prate topografiju terena.
Ideja o korištenju ostataka drveta u gradnji, za arhitekte nije bila nova. Boyes je već radio sa studentima na Kraljevskoj danskoj akademiji, na istraživanju mogućih načina implementacije ovog materijala, nakon što su otkrili da danski brend podnih obloga Dinesen ima veliku količinu preostalih drvenih komada dostupnih za upotrebu. Koristeći hrastove ostatke, razvili su sistem oblaganja koji efikasno može da prekrije zidove i krov kuće Saltviga, napravljene od drvene konstrukcije.
Rad sa ostacima iz proizvodnje drvenih podova, doveo je do ideje da se od njih napravi kuća, kao inovativan način upotrebe lokalnih materijala, koji bi inače završili kao drva za ogrev. Osim što lepo izgledaju i što se njima rešava problem reciklaže otpada, preostali komadi drveta imaju nizak nivo emisije ugljenika i ekološki su prihvatljivija alternativa standardnim materijalima.
Istraživanje moguće upotrebe sečenih ostataka drveta rezultiralo je jednostavnim, ali kompleksnim pristupom koji je zahtevao obimno znanje o materijalu i procesu proizvodnje, da bi ceo proces bio brz i efikasan. Proizvodnja i montaža drvenih elemenata za kuću bazirale su se na kolektivnom znanju stolara, tesara i dobavljača. Više od 12000 pojedinačnih hrastovih ostataka iz proizvodnje podova Dinesen prethodno je isečeno na određenu veličinu sa minimalnim otpadom, izbušeno i tretirano katranom u radionici, pre nego što je prevezeno na gradilište. Prilikom montaže fasade na licu mesta, svaki pojedinačni hrastov element zahtevao je precizno rukovanje i više od 20000 vijaka za pričvršćivanje.
Pogledajte i ove fantastične kuće:
Manji troškovi i niska potrošnja: Prizemna porodična kuća inspirisana lokalnim farmama (PLAN)
Bajkovita rekonstrukcija: staklo, cigla i krov od slame u kolibi staroj 120 godina (PLAN)
Konačna građevina prilagođena je pejzažu stena, paprati, četinara i listopadnog drveća na visoravni, i okrenuta prema moru. Izbegavajući preoblikovanje terena, kuća je pažljivo prilagođena nagibu tla, formirajući tri volumena sa pet različitih nivoa. Spolja, ova tri volumena stvaraju dva različita prostora odvojena “prozorom za vetar”, središnjim delom sa staklenim vratima koja se po potrebi mogu otvoriti. Dvorište prema šumi tako je zaštićeno od vetra, a prednja terasa kao paluba prema moru pruža, otvoren između četinara, fantastičan pogled na pučinu.
Upotrebljeni ostaci hrastovog drveta dobili su funkcionalnu ulogu kako u eksterijeru, gde prekrivaju krov i zidove, tako i u enterijeru, gde su iskorišteni za oblaganje zidova i plafona. Rezultat je živopisna igra različitih nijansi boja i divan miris bora u celoj kući. Povezanost sa prirodom ostaje naglašena i u enterijerskim rešenjima kao što su police, biblioteke, stepenice.
U kuhinji rađenoj po meri, frontovi su takođe napravljeni od ostataka drveta. Topla tekstura drvenih obloga u enterijeru uparena je sa podovima od betona, modernom, minimalističkom rasvetom i detaljima u skandinavskom stilu.
Shop the look: Enviro stolica od punog drveta
Arhitektura drvene kuće Saltviga neosporno je lepa, a primenjeni tretman prirodnih resursa, pri kom je svaki komad odbačenog drveta dobio novu upotrebnu vrednost, izuzetno je važna lekcija ne samo za građevinsku industriju nego i za celo čovečanstvo.
Shop the look: dizajnerska fotelja od punog drveta
Prema rečima arhitekata, poenta je korišćenje svih dostupnih resursa na promišljen i smislen način. Važna je ekonomičnost, ali i znatiželja da koristimo nešto što obično ne bismo koristili. Moramo biti svesni da su građevinski materijali ograničeni resursi I da ih zato moramo koristiti dugo i odgovorno.
PLAN
Projekat: Kolman Boye Architects
Fotografije: Johan Dehlin
Tekst: Jelena Tasovac Ranković, Kuća stil
Tagovi: