Iako bonsai drvce može biti pristupačan i divan poklon za sve ljubitelje biljaka, ipak malo je onih koji ovo drvo zapravo mogu održati u životu. Razgovarali smo sa jednim od najboljih srpskih bonsai majstora, Vladimirom Nešićem, a ovo su njegovi saveti.
Nasuprot onim što mnogi misle, ''Bonsai'' drvo nije sorta biljke. To je način odgajanja određenih vrsta drveća i žbunova kako bi dobili formu malog drveta, a da pri tom izgledaju starije nego što zapravo jesu. Potiče od kombinacije japanskih reči ’’bon’’ i ‘’sai’’ što označava drvo u saksiji.
Već formirana bonsai drvca dostupna su u svim većim botaničarskim radnjama, ali trik je u tome kako ih održati u životu i brinuti o njima nakon što ih kupimo. U želji da ovo saznamo, razgovarali smo sa Vladimirom Nešićem, jednim od najboljih srpskih bonsai majstora koji se bavi odgajanjem različitih bonsai drveća još od 1996. godine. Predstavljamo vam nekoliko njegovih saveta uz koje ćete vašem bonsai drvetu uspešno pružiti potrebnu negu.
Vladimir Nešić, Bonsai majstor
Uslovi za gajenje biljaka u stanu se razlikuju od uslova koje nudi kućno dvorište, pa tako sortu biljke morati imati na umu kada kupujete bonsai drvce. Ukoliko živite u stanu, a pronađete bonsai drvce koje je primera radi smrča, koliko god da se trudite, vaše bonsai drvo neće uspeti. Iako je teže uzgajati bonsai u stanu, neke tropske vrste ipak mogu da uspeju. Pa tako za stan to mogu biti fikusi, kao jedan od najpopularnijih kineski brest i biljke iz geneze krasula. Ukoliko pak imate kuću sa dvorištem, vaše bonsai drvce može biti japanski javor, brest, kleka ili smrča.
Sunčeva svetlost je od krucijalnog značaja za vaše bonsai drvce, stoga ukoliko ga želite imati u stanu on uvek mora stajati tik pored prozora. Ukoliko se makar malo odmakne od prozora, jačina sunčeve svetlosti će opasti, što ozbiljno može ugroziti zdravlje vašeg bonsai drveta. Najbolja pozicija za bonsai je pored prozora koji gleda ka jugu, a ukoliko vaš stan nije pozicioniran tako možete ga staviti i pored zapadnog prozora, pa tek onda na istočnu ili severnu stranu. Vodite računa da zimi ne stoji blizu radijatora jer to rapidno osušuje samu biljku.
Povezane vesti:
Pametan bonsai koji se sam kreće za suncem i traži vodu
3. Odabir saksija
Iako na prvi pogled imaju estetsku funkciju, saksije igraju jednu od glavnijih uloga kada je uzgajanje bonsai drveta u pitanju. Prvensveno one moraju biti prave širine i visine u odnosu na drvo. Dimenzije saksije pokazuju put rasta korenja za bonsai drvo ali ga i neguju da ostane u svom malom obliku. Generalno pravilo za bonsai drveća važi da idealna dužina saksije treba da bude dve trećine visine drveta, nešto manje širine od ukupne dužine grana na obe strane, a dubine u zavisnosti od toga koliko želite da pustite da vaše bonsai drvo raste u visinu. Ukoliko ste zadovoljni sa visinom, možete ga prebaciti u saksiju koja je dubine kao prečnik najdeblje tačke na stablu.
Sastav saksija je takođe važan:
''Saksije treba da budu keramičke, baš od gline i ne smeju da propuštaju vodu. Ukoliko pričamo o spoljnim uslovima saksija ne sme da upija vodu, jer će na mrazu pući i oštetiće koren biljke. Sa druge strane za kućne varijante saksije mogu da budu od nisko temperaturne gline.''
Vladimir Nešić
Zalivanje bonsai drveta zavisi od zemlje u kojoj se nalazi. Iako kupovni bonsai dolazi sa već ustaljenom zemljom, za njegov uzgoj ipak je potrebno napraviti poseban supstrat koji omogućava njegovu optimalnu negu.
''Pri zalivanju bonsai drveta u zemlji, mora stalno da se proverava optimalna vlaga zemljista jer previse vlage smeta biljci, a koren buđa i truli. Sa druge strane premalo zalivanja vodi do odumiranja biljke. U supsrtatu ne možete sipati previše vode jer se svaki visak lako izdrenira.'' Vladimir Nešić
Za pravljenje supstrata u kome će vaše bonsai drvo biti zasađeno možete koristiti kombinaciju liadrain granula, zeolita i belog treseta, a postoje i uvozni supstrati za bonsai kao što su japanska akadama ili vulkanski kamen. U supstratu bonsai drvo možete zalivati svaki dan, ili svaki drugi u zavisnosti od tipa biljke.
Bonsai drvce je neophodno prihranjivati s vremena na vreme. Đubrivo mora sadržati u sebi balansirane količine azota, fosfora i kalijuma. Prihrana može biti preko korena tečno, ili folijarno preko lista.
Sa bonsai drvetom možete biti jako kreativni. Bitno je da sagledate trodimenzionalnost same biljke i gde biste želeli da razvijate grane. Orezivanje većih grana najbolje je raditi čim krene proleće jer je tad biljka najviše u razvoju, a male korekcije grana mogu da se vrše tokom cele godine po potrebi, osim zimi.
Presađivanje sa druge stran se radi sa prvim buđenjem pupoljaka, u rano proleće, martu ili aprilu u zavisnosti od vremena na dve do tri godine. Pri presađivanju najvažnije je pričvrstiti drvce za saksiju bilo kojim prirodnim jačim koncem ili žicom, a ukoliko ga presađujete drugi put potrebno je skratiti korenje kako bi se drvce zadržali u maloj formi.
Fotografije: Bonsai Atelje Nešić, Unsplash
Tagovi: