Enterijer renoviranog stana u Beogradu kao niz kadrova iz kojih se otvara prostor (PLAN PRE I POSLE)

Moderan stan u monumentalnoj zgradi potpuno je transformisan novom prostornom organizacijom, formiranom kao niz kadrova koji se smenjuju polaskom kroz njega. Svetlost je dominantan element, planski sproveden kroz ceo ambijent i, uz detalje od drveta, unosi sofisticiranost i toplinu u svetao enterijer.

 

U objektu arhitekte Ludviga Tomorija, izgrađenom 1948. u modernističkom stilu, nalazi se stan BVM 31, renoviran po projektu Gušić Architecture i arhitekte Aleksandra Gušića.  Prema rečima autora, gradnja koju odlikuje masivni konstruktivni sklop, bila je istovremeno i ograničenje i potencijal koji usklađuje savremeni pristup sa arhitektonskim nasleđem objekta.

 

 

Igra svetlosti u stanu postignuta je taktički raspoređenim belim površinama, spot rasvetom i ogledalima

 

Kao kontrast monumentalnosti objekta u kome se nalazi, stan je ambijentalno definisan propuštanjem i vođenjem svetlosti kroz prostorije, što je dodatno omogućila i trostrana orijentacija stana.

 

 

Svetlost igra ključnu ulogu u stvaranju atmosfere unutar prostora, što je postignuto korišćenjem belih površina, linearno postavljenih spot svetala i taktički raspoređenih ogledala koja reflektuju delove ambijenata i omogućavaju dalji prodor svetlosti kroz prostorije. Kontrasti između belih i svetlo sivih površina, ogledala i toplih drvenih podova, dodatno su obogatili prostor, pružajući mu sofisticiran i harmoničan izgled.

 

 

 

Organizacija prostora je potpuno transformisana i oblikovana kao niz kadrova koji se smenjuju

 

Glavni motiv stana – prostorna dijagonala, projektovana je kao niz kadrova na glavnoj komunikaciji, sa koje se otvaraju funkcionalni mikroambijenti trpezarije, dnevne sobe i kuhinje. Ovim postepenim otkrivanjem prostora stvaraju se gotovo filmske sekvence duž hodnika, čija je kulminacija horizontalni klizni prozor celom dužinom dnevne sobe. 

 

 

Povezanost prostora dodatno je naglašena kontinualnošću elemenata za odlaganje, koji se iz trpezarije u istom materijalu transformišu u kuhinjske elemente. Ovaj projektantski pristup stvorio je osećaj skladnosti i celovitosti. Svaki element funkcioniše samostalno, dok njihova ujednačena materijalizacija stvara jedinstvenu celinu.

 

.

---

Pogledajte i:

Salonski stan u srcu grada, renoviran u skladu sa dinamičnim životom porodice

Čarolija kamenih zidova: Transformacija porodične kuće iz XIX veka

---

 

Igra planova, oblikovana kroz postavke nameštaja, materijale, osvetljenja i geometriju prostora, odvija se kroz nizove kadrova u kojima svaki element ima svoju ulogu, doprinoseći estetskom skladu i funkcionalnosti stana.

 

 

 

Topli tonovi drveta uneli su toplinu i dodir prirode u svetao enterijer

 

Noćna zona je tretirana kao luksuzna mikrocelina, definisana horizontalnim potezima i niskim težištem elemenata. Garderober je ključan segment horizontalnog poteza koji počinje celinom radnog stola, čime se stvara organski tok između funkcija prostorije.

 

 

Dok ambijent noćne zone prati svetao ambijent ostatka stana, drvene površine ovde unose tople tonove,  poput onih na podu i u pojedinačnim komadima nameštaja, čime je postignuto uvođenje prirodnog materijala kao elementa iznenađenja u dominantno svetao enterijer.

 

 

Različite visine plafona u različitim prostorijama dodatno utiču na doživljaj prostora,
ističući trodimenzionalnost projektantskih intervencija pri renoviranju stana. Osim efekta postignutog različitim visinama, koncept pročišćenosti u prostoru dodatno je ostvaren uvođenjem integrisanog sistema podplafonskih klima.

 

 

Stan BVM 31, pažljivim projektantskim potezima, transformisan je u savršen spoj arhitektonskog nasleđa i savremenog dizajna koji odiše mirom, toplinom i sofisticiranošću.

 

 

PLAN PRE I POSLE

Postojeće stanje

Novoprojektovano stanje

 

 

 

Projekat: Aleksandar Gušić, Gušić Architecture

Fotografije: Gušić Architecture

Tekst pripremila: Jelena Tasovac Ranković dia, Kuća stil