PRIJAVA ZA NEWSLETTER:
Portal kucastil.rs vodi računa o privatnosti svojih posetilaca i njihovom korisničkom iskustvu. Portal koristi kolačiće da bi obezbedio što bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost.
Više detalja možete pročitati ovde. Nastavkom pregleda stranica portala potvrđujete saglasnost sa korišćenjem kolačića. Razumem

 

Zeleni krovovi od Čikaga do Beograda

  • Objavljeno:
  • 25.8.2015

Gradska skupština Čikaga napravljena je sa namerom da impresionira. Izgrađena 1911. godine, ova džinovska zgrada od 11 spratova odiše urbanim autoritetom i opštinskim dostojanstvom svakim svojim klasičnim stubom i granitnim blokom. Ali visoko iznad, na krovu, sakriven od pogleda, nalazi se potpuno drugačiji svet.

 

Naime, 2001. godine na krovu ove zgrade stvorena je jedinstvena urbana oaza, površine  2.100m², napravljena kao jedan od prvih zelenih krovova ovog grada, kako bi se demonstrirale pogodnosti zelenih krovova. Danas je to mesto gde živi više od 20.000 biljaka, među kojima je 150 različitih vrsta žbunja, puzavica i cveća. 

 


   Urbanscape – zeleni krov za jedan dan

 

   Pogledajte kako za samo jedan dan možete postati vlasnik predivnog zelenog krova koji će vam      štedeti novac, učiniti vaš dom bezbednijim i obezbediti predivnu zelenu oazu čak i u gradskoj          sredini.


 

Zeleni krovovi su prisutni još od kamenog doba, kada su zajednice pokrivale svoje domove busenjem, ali danas je to rastući urbani trend u gradovima širom sveta, inspirisan željom za boljim okruženjem, finansijskim olakšicama, pa čak i zakonskim regulativama.

 

Do 2012. Šangaj je dobio 1,45 miliona m² zelenih površina zahvaljujući gradskom sistemu finansijske podrške, dok su donacije i subvencije omogućile bujanje zelenih krovova u nemačkim gradovima Minhenu i Štutgartu, austrijskim centrima Lincu i Beču, kao i holandskim gradovima Amsterdamu, Hagu, Groningenu i Roterdamu.

 

Zeleni krovovi mogu biti savršeno mesto za odmor čak i u samom centru grada

 

U međuvremenu, u Singapuru su ozelenjeni krovovi na 500 zgrada, što je jednako površini od 84 fudbalska terena, kao deo gradskog plana za ozelenjavanje nebodera, dok su u Americi, gradovi Portland i Vašington najavili ambiciozne subvencije za zelene krovove, koji se brzo šire kroz delove grada. 

 

Novi zakoni o zelenim krovovima takođe se uvode širom sveta. U Torontu je sada potrebno da sve nove zgrade koje zauzimaju prostor od najmanje 2.000m² imaju zelene krovove, dok u Kopenhagenu svi novi krovovi sa nagibom ispod 30 stepeni moraju biti uređeni.

 


   Kako da montirate zeleni krov u 8 koraka

 

   Predstavljamo vam detaljno uputstvo kako da samostalno montirate zeleni krov i obezbedite            svojoj porodici predivnu zelenu oazu, koja će pri tom štedeti i vaš novac. Otkrijte detalje.

 


 

Razlog ovog rastućeg trenda je očigledan. Kao što je Čikago pokazao, zeleni krovovi doprinose biološkoj raznovrsnosti pružanjem staništa za ptice, životinje i biljke. Oni pomažu da se veće količine kišnice apsorbuju na održiv način – između 50 i 80% godišnjih padavina – što umanjuje pritisak na kanalizaciju i umanjuje rizik od poplava. Zeleni krovovi takođe apsorbuju CO², održavaju zgrade i okolni vazduh svežijim tokom sparnog leta i umanjuju tzv. efekat urbanih toplotnih ostrva, gde su površine sa zgradama toplije od ruralnih regija.

 

 

Naravno da postoje i društvene prednosti, jer se krovovi transformišu u zelene parkove za decu, povrtnjake, staze za trčanje ili jednostavno mirna mesta za opuštanje. Na kraju, zeleni krovovi poboljšavaju životni standard i čine gradove prijatnijim mestima za uživanje i život generalno.

 

Samo pogledajte Čikago danas. Inspiracija bašte na krovu Gradske skupštine zaista se ukorenila. Do 2014. bilo je više od 360 krovova sa vegetacijom u gradu, uključujući i Milenijum park od neverovatnih 9,7 hektara, napravljen na krovu Milenijum parking garaže, koja ima mesta za 2.200 automobila. 

 

Zeleni krov na Gradskoj skupštini u Čikagu

 

Počinje nova era zelenih krovova i u Srbiji

 

Zeleni krovovi evidentno postaju rastući biznis u svetu, i to u svim aspektima. Dobra vest za sve nas je činjenica da oni polako dolaze i u Srbiju, a kompanija Knauf Insulation, kao pionir u razvoju zelenih krovova, nedavno je ugradila prvi Urbanscape zeleni krov u našoj zemlji, i to za 15 minuta. 

 

Ugradnja prvog Urbanscape zelenog krova u Srbiji

 

Nedugo zatim, i jedna od terasa velelepnog zdanja Francuska ambasada u Beogradu okitila se Urbanscape zelenim krovom na površini od 55 m² i tako oplemenila urbani prostor u samom centru grada.

 

Urbanscape zeleni krov na Francuskoj ambasadi u Beogradu

 

Zašto Urbanscape zeleni krovovi postaju sve popularniji?

 

   1. Mala težina

 

    U poređenju sa tradicionalnim zemljanim podlogama, Urbanscape je do 10 puta lakši.

 

 

 


 

   2. Smanjena emisija CO2

 

   Urbanscape godišnje prirodno apsorbuje do 5kg CO2 za svaki kvadratni metar – što je                          ekvivalentno emisiji CO2 prosečnog automobila koji vozi 80 km. To pomaže u hlađenju zgrada i                okolnog vazduha putem isparavanja vode. To zauzvrat umanjuje efekat urbanog toplotnog ostrva, gde    gusto izgrađeno zemljište može da bude 5 do 7ºC toplije od zemljišta na selu.

 


 

   3. Lako se ugrađuje

 

   Urbanscape je lagan i lako ga svako može ugraditi za samo nekoliko sati, ali pogodnosti će trajati        godinama u obliku manjih računa za potrošnju energije i ogromnog pozitivnog doprinosa za održivost.

 

 


 

   4. Zadržavanje atmosferskih voda

 

   Jedinstvena inovativna podloga Urbanscape od mineralnih vlakana umanjuje pritisak na                          kanalizacione sisteme zadržavanjem do tri puta više kišnice od tradicionalnih podloga za zelene        krovove. Urbanscape podloga debljine četiri centimetra može da zadrži do 30 litara vode po                      kvadratnom metru.

 


 

   5. Uživanje u čistijem vazduhu

 

   Biljke na zelenim krovovima ne samo da filtriraju sakupljenu kišnicu, već takođe hvataju vazdušne            čestice poput teških metala i smoga. Istraživanje je procenilo da jedan kvadratni metar zelenog krova    može da apsorbuje oko 0,2 kg štetnih čestica iz vazduha svake godine.

 


 

   6. Umanjuje buku

 

   Upijanjem spoljašnje i unutrašnje buke, zeleni krovovi postaju i odlični zvučni izolatori. Istraživanje        British Columbia Instituta za tehnologiju Univerziteta British Columbia utvrdilo je da „velika masa, niska    rigidnost i vlažni efekat“ zelenih krovova značajno smanjuju zvučno zagađenje.

 


 

   7. Produžava životni vek krova

 

   Zeleni krovovi mogu značajno da produže životni vek krovova smanjenjem uticaja ekstremnih            temperatura i ultraljubičastog zračenja. Od noći do dana, krovovi se mogu kontrahovati usled                  promena u temperaturi. Zeleni krovovi značajno umanjuju ove promene. Studije u Torontu su utvrdile      da krovovi koji nisu zeleni dostižu temperature od 70ºC tokom popodneva, u poređenju sa zelenim                                            krovovima, koji su dostigli svega 25ºC. Istraživači su rekli da ovaj umanjeni pritisak ima mogućnost da                                      produži životni vek membrane krova dva do tri puta.

 


 

   8. Prelaz sa sivog na zeleno

 

   Zeleni krovovi stvorili su nove gradske površine za igru dece, neobične parkove, bašte i prostore      za opuštanje. To je dobro za okolinu i stvaranje više zelenih površina u gradskim okruženjima, ali            zeleni krovovi takođe čine da se ljudi osećaju bolje. U nekim bolnicama kao što su Medicinski centar       "Mersi" u Baltimoru, Merilend ili oregonski Centar za zdravlje i lečenje u SAD, uvedeni su zeleni krovovi                                     sa ciljem poboljšanja „lekovitog“ okruženja za pacijente.

 


 

   9. Štedi energiju

 

   Urbanscape je delotvorni izolator i može da uštedi energiju koja se koristi za grejanje i hlađenje. Opšte    je poznato da leti efekat hlađenja zelenih krovova može da umanji potrošnju energije za                            hlađenje/klimatizaciju do 75%. Iscrpni testovi učinka Urbanscape-a sa vrhunskim ispitivačima iz ove        oblasti utvrdili su rezultate koji su bolji od očekivanih. Tokom leta, protok energije/toplote kroz krov u                                         neku zgradu može se svesti na nulu ili čak može biti i negativan usled efekta isparavanja i                                                           transpiracije. To znači da dizajn sistema zelenih krovova sprečava da toplota prodire u zgradu, a                                               takođe funkcioniše i kao klima uređaj.

 

 

Foto: Knauf Insulation