PRIJAVA ZA NEWSLETTER:
Portal kucastil.rs vodi računa o privatnosti svojih posetilaca i njihovom korisničkom iskustvu. Portal koristi kolačiće da bi obezbedio što bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost.
Više detalja možete pročitati ovde. Nastavkom pregleda stranica portala potvrđujete saglasnost sa korišćenjem kolačića. Razumem

 

Mauzolej vanvremenskog dizajna

  • Objavljeno:
  • 29.10.2014

Obnova memorijalnog mauzoleja u Mineapolisu u Americi, izgrađenog 1871. godine, je projekat na koga su arhitekte studija “HGA” posebno ponosne. Ovo zdanje se već vek i po nalazi kraj groblja u brdima iznad Mineapolisa, gde počivaju zaslužni građani ovog grada – lokalni heroji, građanski lideri, privrednici, umetnici i ktitori. Velika istorijska važnost i besprekorni predeli koji okružuju ovo zdanje učinili su ga važnim obeležjem grada, pa se zato lokalna zajednica angažovala oko njegove obnove.

 

Godine 2014. ovaj projekat je nagrađen počasnom nagradom za arhitekturu „AIA Institute Honor Awards for Architecture“. Zdanje je proglašeno jednim od jedanaest projekata nagrađenih za izuzetnost u američkoj arhitekturi, kao intimno zdanje koje razbija paradigmu o memorijalnom objektu kao tamnom i introvertnom mestu.

 

U velikom projektu obnove mauzoleja prvi izazov bilo je preuređenje postojećeg prostora koji je ogroman - 2300 kvadratnih metara. Posao je poveren čuvenim arhitektama Džonu Soranu (Joan Soranno) i Džonu Kuku (John Cook) is studija „HGA Architects“. Pristupilo se preuređenju zato što nije dolazilo u obzir da se postojeći prostor proširi niti sruši i počne graditi iznova, jer je svaki zid predstavljao mnogo više od sklopa nosećih greda – svaki kutak predstavljao je nečije konačno počivalište.

 

Zbog velike uloge istorijskog konteksta, arhitekte nisu želele da prilikom obnove savremena arhitektura provocira niti naruši mir koji je tako važan na ovom mestu. Zato su se odlučili da dizajn bude vanvremenski.

 

 

Nakon preuređenja, sve što može da se vidi sa ulice je granitni paviljon uklesan u mirne zelene predele. Na strani paviljona je zeleni krov, koji se iz tog nivoa uočava kao travnjak oivičen bedemima.  Glavni ulaz uokviren je velikim bronzanim vratima koja vode u striktno ortogonalni paviljon ukrašen mermernim i staklenim mozaicima.

 

Unutar paviljona, ručno rađeni gipsani plafoni i beli mermer u foajeu ustupaju mesto višenamenskom prostoru sa toplim mahagoni zidovima. Pažnja posvećena detaljima je impresivna – čak i slova na znakovima su pažljivo izvedena u gipsu tako da ne prekidaju površine zidova.

 

Posebno je zanimljiv kontrast koji priziva i vizuelne i taktilne doživljaje – kontrast tekstura, grubih i glatkih površina, svetla i tame, rustičnih i modernih detalja. Rušeći stereotipe, arhitekte su ovo arhitektonsko delo načinili spokojnim vanvremenskim čuvarom uspomena na desetine hiljada stanovnika ovog grada.

 

 

Foto: Paul Crosby / archdaily.com