Dve nove kule niču i u Bulevaru

Neobična zgrada sa oblim stubovima jarkih boja deo je projekta za univerzitet u Bogoti. Inspirisana tradicionalnim zanatskim tehnikama i vođena principima održivog dizajna, nova zgrada kampusa i javni trg ispred nje dizajnirani su da postanu omiljeno mesto studenata i nova gradska oaza.

Kuća obložena drvetom, sa krovom od šindre, u unutrašnjosti krije očaravajući enterijer sa pogledom na jezero. Projektovana da minimalno utiče na okolinu a da ukućanima obezbedi uživanje svim čulima, ova kuća je idealna destinacija za odmor u harmoniji sa sobom i sa prirodom.

Neobični, originalni balkoni na fasadama širom sveta privlače pažnju prolaznika i definišu karakter zgrade. Pogledajte deset fantastičnih rešenja fasada sa balkonima, koji su poput skulptura u prostoru.

Projekat nazvan Haussmann 2.0, po čoveku koji je sproveo veliku transformaciju Pariza u XIX veku, korak je prema novom, futurističkom Parizu, ekološkom gradu koji diše, napravljen uz pomoć alata veštačke inteligencije.

Vikendica na Fruškoj gori, uz vešte intervencije, transformisana je u porodični dom. Zatvaranjem terase dobijena je nova dnevna zona, a preostali prostor je veoma efikasno iskorišćen. Veza između starog i novog očuvana je zadržavanjem kamena u delu fasade.

Inovativnim arhitektonskim pristupom, na dve spojene uske parcele, projektovana je višeporodična kuća sa tri dupleks stana sa dvorištem, kojom se rešava problem gustine naseljenosti i finansijske pristupačnosti stanovanja u gradskoj zoni.

Porodična kamena kuća, stara skoro 200 godina, kompletno je renovirana i opremljena u stilu koji je uneo savremene elemente, ali uz očuvanje tradicionalnog duha. U enterijeru dominiraju originalni kameni zidovi, uz koje su savršeno uklopljeni moderni nameštaj i inovativna arhitektonska rešenja.

Društveno-političke okolnosti unutar Kraljevine Jugoslavije bile su katalizator u formiranju banaka i štedionica i njihove prepoznatljive moćne arhitekture. Kako je bankarska arhitektura monumentalnih objekata, šaljući poruku sigurnosti i poverenja, uticala na  poslovno-finansijski duh međuratnog Beograda, prikazao je Marko Stojanović u svojoj monografiji Bankarska arhitektura. 

 

Potpuno integrisana u prirodu, kuća sa zelenim krovom i drvenom fasadom, ukopana je šest metara ispod zemlje, što je doprinelo njenoj boljoj energetskoj efikasnosti. Zahvaljujući staklenom liftu i stepenicama, omogućen je prodor svetlosti u unutrašnjost kuće.

Smeštena u srcu šume, luksuzna vila sa zelenim krovom i metalnim fasadnim panelima, u potpunosti se stopila sa prirodom. Zahvaljujući rešenju sa zidovima koji se pomeraju i transformišu, ne postoji stroga granica između spolja i unutra.