PRIJAVA ZA NEWSLETTER:
Portal kucastil.rs vodi računa o privatnosti svojih posetilaca i njihovom korisničkom iskustvu. Portal koristi kolačiće da bi obezbedio što bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost.
Više detalja možete pročitati ovde. Nastavkom pregleda stranica portala potvrđujete saglasnost sa korišćenjem kolačića. Razumem

 

Deset najlepših metro stanica sveta

  • Objavljeno:
  • 2.7.2015

Metro stanice često prati loša reputacija da su mračna, bučna i ne baš tako čista mesta na koja ljudi dolaze samo radi prevoza. Ipak, vožnja podzemnom železnicom ne mora uvek da bude put na "tamnu stranu". Pored izuzetne funkcionalnosti, metroi svetskih metropola često predstavljaju i prava umetnička dela arhitekture.

 

Kod nas, nažalost, situacija je znatno drugačija. Od sredine prošlog veka, kad je projekat izgradnje metroa prvi put predstavljen javnosti, nije se odmaklo od početka. Pročitajte kratki istorijat razvoja ideja i planova izgradnje metroa u našoj prestonici.

 

U iščekivanju planiranja prve trase "istorijskog Beogradskog metroa", predstavljamo vam najlepše podzemne železnice sveta.

 

Budimpešta, Mađarska

 

Foto: Flickr / Marco Fleber

 

Metro u Budimpešti je prvi podzemni transportni sistem s električnim napajanjem u Evropi.  Njegova izgradnja poverena je nemačkoj firmi "Simens" (Siemens), a je započeta 1894. godine. Prva linija mađarske podzemne železnice u rad je puštena dve godine kasnije, na godišnjicu milenijuma (1.000 godina od dolaska Mađara na ovo tlo).  

 

Foto: Flickr / Marco Fleber

 

U međuvremenu su izgrađene još dve linije, kojima je u martu prošle godine pridodata nova – četvrta po redu. Za sada je završen samo njen prvi deo, a naredni će, prema najavi projektanata iz kompanije "Spora Architects", biti završen do kraja 2017.

 

Stokholm, Švedska

 

Foto: Flickr / Ingolf

 

Podzemna železnica u Stokholmu podseća na muzej prepun predivnih murala, skulptura, mozaika i instalacija. Često se opisuje kao "najduža galerija na svetu" u kojoj, po ceni karte za prevoz, možete uživati u impresivnim delima više od 150 umetnika.

 

Foto: Flickr / Giuseppe Milo

 

Prva metro linija u švedskoj prestonici otvorena je 1950. godine. Danas ima 100 stanica, od kojih je 47 pod zemljom.

 

Moskva, Rusija

 

Foto: Flickr / Mariusz Kluzniak

 

Metro u Moskvi važi za jedan od najopterećenijih na svetu – svakog dana njime se preveze više od 7,5 miliona putnika. Dnevni rekord zabeležen u 25. decembra 2014, kada je nakon obilnih snežnih padavina podzemnu železnicu koristilo skoro 10 miliona ljudi – tačnije 9.632.010.

 

Foto: Flickr / Tim Adams

 

Prva linija metroa u rad je puštena 1935. godine. Bila je dugačku 11 kilometara i imala je 13 stanica. Danas je moskovska podzemna železnica znatno razgranatija, ukupne dužine 327,5 kilometara i po veličini zauzima šesto mesto na svetu. Osim po preopterećenosti, poznata je i po ukrašenim stanicama u socrealističkom stilu, ali i po visokom stepenu higijene.  

 

Pariz, Francuska

 

Foto: Flickr / Juan Enrique Gilardi

 

Pored 115 godina tradicije i 214 kilometra šina sa najkraćim stanicama na svetu, pariski metro odlikuje i najveća stanica na svetu - "Chatelet les Halles". Radovi na njemu započeti su 1898, a u rad je svečano puštena 1900. godine, tokom Svetske izložbe u Parizu. Vrlo brzo postao je jedan od simbola grada, poznat po učestalosti, kao i uniformnoj arhitekturi pod uticajem secesionističkog  pravca. Posle Moskovskog metroa važi za najprometniji metro u Evropi. Dnevno se njime vozi oko 4,5 miliona ljudi.  

 

Foto: Flickr / Anne Landois-Favret

 

Zanimljivo je i to da je reč metro nastala je upravo u Parizu kao skraćenica za kompaniju koja je upravljala ovim transportnim sistemom - "Compagnie du chemin de fer métropolitain de Paris", ili kratko "Metropolitan". Kasnije ovaj naziv skraćen na samo metro i do danas ostao u upotrebi u svim zemljama sveta.

 

Njujork, SAD

 

Foto: Flickr / New York City Department

 

Njujorški metro smatra se jednim od simbola grada, poput Kipa slobode. Nigde na svetu ne možete videti toliko raznolikosti dok se vozite podzemnom železnicom kao u Njujorku. To je, kako njegovi stanovnici kažu, svet za sebe ili jednostavno - Njujork pod zemljom.

 

Foto: Flickr / Tim Franklin

 

Prvi podzemni transportni sistem u Njujorku izgrađen je 1869. Američki pronalazač Alfred Eli Bič (Alfred Ely Beach) iskopao je tada tunel dugačak samo 95 metara, ispod Brodveja. Iako kasnije nije bio dograđen, uglavnom iz političkih razloga, bio je to vizionarski projekat. Danas je njujorški metro jedan od najvećih, najdužih i najprometnijih na svetu. Njime se u proseku godišnje preveze oko 1,75 milijardi ljudi. Zvanično ima 468 stanica sa ukupnom dužinom pruge od 1.355 kilometara.

 

Šangaj, Kina

 

Foto: Flickr / Suse H.

 

Metro u Šangaju, najvećem gradu u Kini, sastoji se od klasične podzemne i lake železnice. Otvoren je 1995. godine i važi za jedan od najsavremenijih sistema koji sa najbržim razvitkom na svetu. Ima 337 stanica i 548 kilometara dugu prugu. Tokom prošle godine, metro u Šangaju koristilo je 2,8 milijardi putnika. Dnevni rekord zabeležen je 31. decembra 2014. kada se njime vozilo 10,3 miliona ljudi.

 

Sankt Petersburg, Rusija

 

Foto: Flickr / Mikhail (Vokabre) Shcherbakov

 

Podzemna železnica u Sant Petersburgu je druga po veličini u Rusiji. Iako možda nije tako veličanstvena kao ona u Moskvi, smatra se jednim od najelegantnijih i najatraktivnijih na svetu. Odlukuje je tipičan sovjetski dizajn, sa brojnim originalnim dekorativnim elementima.

 

Foto: Flickr / Jaime Silva

 

Metro u Sankt Petersburgu je otvoren 1955. godine. Zahvaljujući jedinstveoj geološkoj strukturi tla, spada u najdublje na svetu. Jedna od ukupno 67 stanica – "Admiralteyskaya" smeštena je na dubini od 86 metara ispod površine zemlje. Dnevno se ovim metroom preveze oko 2,14 miliona ljudi, tako da se prema broju putnika nalazi na 16. mestu.

 

Lisabon, Portugal

 

Foto: Flickr / Jaime Silva

 

Metro u Lisabonu otvoren je 1959. godine, nakon dva neuspešna pokušaja s početka XX veka. Danas ima četiri linije ukupne dužine 43,2 kilometara i 55 stanica. Arhitektura i dekor podzemnih stanica ključni su element, kako navode portugalne vlasti, dobrobit putnika. Zidovi skor svih podzemnih stanica prekriveni su pločicama.

 

Foto: Flickr / Jaime Silva

 

Poslednjih godina, stare stanice su renovirane, i to ne samo zbog estetskog ugođaja, već kako bi svim putnicima bile dostupnije. Najlepša i najzanimljivija stanica je "Parque station". Poput ostalih, i ona je prekrivena pločicama koje oslikavaju književno nasleđe pesnika Fernanda Pesoa (Fernando Pessoa).

 

Napulj, Italija

 

Foto: Flickr / Antonio Trogu

 

Iako ima samo dve podzemne linije, napuljski metro mnogi opisuju kao galeriju moderne umetnosti. U poslednjih nekoliko godina, poznati dizajneri preuredili su glavne stanice u ovom gradu i pretvorili ih u impresivna umetnička dela. Jednu od njih – "Universita" dizajnirao je čuveni Karim Rašid (Karim Rashid) sa ukrašenim panelima u pop-art stilu i kolona u obliku ljudskih figura.

 

Foto: Flickr / Antonio Trogu

 

Prva podzemna linija metroa u Napulju otvorena je 1993. i bila je dugačka svega četiri kilometara. Dve godine kasnije je produžena na osam kilometara. Druga linija je znatno duža, tako da ukupna dužina pruga sada iznosi 20,2 kilometara, sa 22 stanica.  

 

Kaohsiung, Tajvan

 

Foto: Flickr / Hong Yong Lim

 

Poput metroa u Šangaju, i podzemna želenica u tajvanskom gradu Kaohsiungu spada u jedan od najsavremenijih na svetu. Njegova izgradnja je počela 2001, a završena 2008. godine. Sistem čini 42,7 kilometara šina, ima dve linije i 37 stanica. Dnevno se podzemnom železnicom preveze oko 200.000 ljudi.

 

Foto: Flickr / Wei Ren

 

Iako ima samo dve stanice – "Formosa Boulevard Station" i "Central Park Station" – ovaj metro spada među najlepše na svetu. Sajt BootsnAll.com svrstao ih je 2012. godine na drugo i četvrto mesto od ukupno 15.