Knjiga "Arhitektura u svetu i kod nas" doajena srpske arhitekture Mihajla Mitrovića predstavlja pravu enciklopediju savremenog graditeljstva, sačinjenu od nekoliko stotina tekstova koje je autor objavljivao od 1962. godine u svojoj, sada već čuvenoj kolumni "Politike" koja izlazi 52 godine bez prekida.
U knjizi su sažeti gotovo svi projekti koji su oblikovali razvoj arhitekture novoga doba u period od nešto više od pola veka, tj. u vremenu u kome su se dešavale najkrupnije, najsloženije i najkvantitativnije suštastvene promene u njenom razvoju.
Knjiga je, kako autor navodi, napisana spontano, pod veoma neobičnim okolnostima, bez omeđenog programa, kabinetske sistematizacije i unapred određenih tema kojima će se baviti, a Mitrović je u potrazi za najznačajnijim projektima obišao sve države u Evropi (izuzev Albanije) i proputovao kroz razne zemlje na svim kontinentima sveta.
"Najznačajnije građevine su bile ekstremno udaljene jedne od drugih, pa se moja maršruta kretala od Narvika i Kirune na severu, do Johanesburga na jugu, uz to preko svih meridijana od istoka do zapada. U tom pojasu sam obišao mnoge zemlje Afrike, velika prostranstva Rusije, Indije, Nepala, Kine, Mongolije, Japana i obe Amerike, zatim Srednju Ameriku (Kubu i Meksiko), zemlje ekvatorijalnog pojasa: Tajland, Indoneziju, Singapur, bio u Emiratima i Australiji. Tako sam bio na licu mesta kada je inaugurisana Brazilija i otvarana nova prestonica Čandigar u Pendžabu", navodi Mitrović.
Autor knjige je i sam ostavio značajan pečat na arhitekturi naše zemlje, pa je tako srpska prestonica prepoznatljiva i po njegovim "Geneks" kulama, po poslovnoj zgradi "Energoinvest", zatim po hotelu "Putnik", Hramu Vasilija Ostroškog i nekoliko stambenih zgrada. Mitrović je projektovao i takozvani vrnjački ciklus: "Topla voda", "Snežnik", "Slatinu", "Rimski izvor", "Jezero", potom veći broj zgrada na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Teško je zapravo i pobrojati sve što je uspeo da ostvari, a on sam ističe da mu je osim projektovanja i gradnje, pisanje bilo opsesija od rane mladosti.
"Autentičnost ove knjige je i u tome što nije pisana za klasičnim kabinetskim pisaćim stolom, što nije pisana po sećanju, što nije koristila obaveznu literaturu, što nije poštovala uvrežena mišljenja, što je pisana na kolenu, na naslonu aviona, na dasci gradilišta, na marginama mojih crteža", objašnjava Mitrović.
Mitrović je za svoj rad dobio više društvenih i stručnih priznanja, a među najznačajnijim su Oktobarska nagrada grada Beograda, dve nagrade lista "Borba", nagrada Salona arhitekture, Velika nagrada za životno delo Saveza arhitekata Srbije, Sedmojulska nagrada Vlade Srbije i nagrada ULUPUDS-a, a 2002. godine je dobio i titulu počasnog doktora Beogradskog univerziteta.
Knjigu je priredila Tanja Anić (500 A4 strana), a može se naći u knjižari "Vulkan" u Sremskoj ulici u Beogradu.
Tagovi: