Hercog i de Meron projektuju najveću zgradu u Bazelu

Vikendica na Fruškoj gori, uz vešte intervencije, transformisana je u porodični dom. Zatvaranjem terase dobijena je nova dnevna zona, a preostali prostor je veoma efikasno iskorišćen. Veza između starog i novog očuvana je zadržavanjem kamena u delu fasade.

Neobična zgrada sa oblim stubovima jarkih boja deo je projekta za univerzitet u Bogoti. Inspirisana tradicionalnim zanatskim tehnikama i vođena principima održivog dizajna, nova zgrada kampusa i javni trg ispred nje dizajnirani su da postanu omiljeno mesto studenata i nova gradska oaza.

Neobični, originalni balkoni na fasadama širom sveta privlače pažnju prolaznika i definišu karakter zgrade. Pogledajte deset fantastičnih rešenja fasada sa balkonima, koji su poput skulptura u prostoru.

Porodična kamena kuća, stara skoro 200 godina, kompletno je renovirana i opremljena u stilu koji je uneo savremene elemente, ali uz očuvanje tradicionalnog duha. U enterijeru dominiraju originalni kameni zidovi, uz koje su savršeno uklopljeni moderni nameštaj i inovativna arhitektonska rešenja.

Potpuno integrisana u prirodu, kuća sa zelenim krovom i drvenom fasadom, ukopana je šest metara ispod zemlje, što je doprinelo njenoj boljoj energetskoj efikasnosti. Zahvaljujući staklenom liftu i stepenicama, omogućen je prodor svetlosti u unutrašnjost kuće.

Inovativnim arhitektonskim pristupom, na dve spojene uske parcele, projektovana je višeporodična kuća sa tri dupleks stana sa dvorištem, kojom se rešava problem gustine naseljenosti i finansijske pristupačnosti stanovanja u gradskoj zoni.

Kuća zakošene geometrijske forme, obložena crnim limom i drvetom, izgrađena je tako da prati strmi teren na kom se nalazi. Za relaksaciju i potpuno uživanje u planinskom ambijentu, pored kuće se nalazi prelepa zasebna sauna.

 

Društveno-političke okolnosti unutar Kraljevine Jugoslavije bile su katalizator u formiranju banaka i štedionica i njihove prepoznatljive moćne arhitekture. Kako je bankarska arhitektura monumentalnih objekata, šaljući poruku sigurnosti i poverenja, uticala na  poslovno-finansijski duh međuratnog Beograda, prikazao je Marko Stojanović u svojoj monografiji Bankarska arhitektura. 

 

Na mestu stare kolibe, a u znak sećanja na nju, izgrađena je nova drvena kuća atraktivnog izgleda. Sa fasadom od paljenog drveta akcentovanom svetlim drvenim lamelama, i dominantnim drvetom u enterijeru, ova kuća je povezana sa uspomenama, ali i sa prirodom koja je okružuje.

 

Smeštena u srcu šume, luksuzna vila sa zelenim krovom i metalnim fasadnim panelima, u potpunosti se stopila sa prirodom. Zahvaljujući rešenju sa zidovima koji se pomeraju i transformišu, ne postoji stroga granica između spolja i unutra.