Hans Maier-Aichen: Kreirati manje, a bolje i kupovati manje, ali kvalitetnije [INTERVJU]

U vremenu preterane proizvodnje i kupovine, kada naša planeta ali i naši domovi postaju prenatrpani nepotrebnim i nekvalitetnim stvarima čija moda ili vek trajanja brzo prođu, važno je da prigrlimo nove standarde kada se radi o svakodnevnim predmetima. Stoga nas Hans Maier-Aichen, dizajner i profesor na Fakultetu za umetnost i dizajn Karlsruhe, u ekskluzivnom intervjuu za KućaStil Online upozorava da je došlo vreme da odbacimo mediokritetan dizajn i kupujemo pametno i odgovorno, ali i otkriva šta to danas dizajn čini dobrim, a dizajnera uspešnim, i kakvo je stanje na globalnoj dizajn sceni.

 

Hans Maier-Aichen, dizajner, kustos i profesor produkt dizajna, studirao je slikarstvo i vajarstvo u Nemačkoj, Francuskoj i SAD. Dobitnik je dve najprestižnije nagrade u oblasti likovne umetnosti – nagrade Villa-Romana 1972. godine i nagrade Rima 1973/74. Osnivač je poznatog brenda Authentics, koji je pokrenuo 1983. godine.

 

Od 1997. do 2014. bio je jedan od predsedavajućih članova upravnog odbora Nemačkog saveta za dizajn. Zahvaljujući dugogodišnjem predavačkom iskustvu – od 1997. kao gostujući profesor na Univerzitetu za umetnost u Londonu, zatim od 2002. kao profesor produkt dizajna na Univerzitetu za umetnost i dizajn Karlsruhe, kao i brojnim radionicama i predavanjima u dizajnerskim školama širom sveta, uspostavio je značajnu komunikaciju sa stranim studentima, dizajnerima i institucijama u cilju unapređenja dizajna proizvoda i širenja potencijala dizajnera.

 

1. Imate ogromno iskustvo u oblasti dizajna proizvoda, impresivnu karijeru koju su obeležile vredne nagrade i priznanja, sarađivali ste sa velikim brojem kompanija i dizajnera, a ujedno ste pratili kako se razvija tržište decenijama unazad. Šta biste na osnovu tako velikog znanja i iskustva izdvojili kao najbitnije odlike dobrog dizajna i dobrih proizvoda, a šta kao najčešće nedostatke i zablude koje se javljaju u praksi?

 

Ovo je veoma sveobuhvatno pitanje i prilično je teško nešto izdvojiti iz više od 50 godina strasti i iskustva bez složenog odgovora. U svim mojim radovima na dizajnu, umetnosti i komunikaciji jedan od glavnih podsticaja bio je rad sa idejama i razmišljanjima u interdisciplinarnom smislu. Nikad se nisam trudio da uspem kao specijalista u jednoj sferi, već sam sledio put generaliste. Dakle, kada razmišljate o dizajnerskom problemu, svođenje na maksimalnu jednostavnost oblika i funkcionalnog izgleda vodili su me tokom svih godina. Oduvek me je zanimala dugoročna perspektiva proizvoda i kao logična posledica toga eliminisan je svaki modni karakter, nekvalitetan materijal i površna izrada.

 

Manje – ali bolje, bila je inspiracija od samog početka moje karijere. Rad na "renesansi plastike" za svakodnevne proizvode sa mladim dizajnerima, razvijanje mentaliteta timskog rada, ne samo stvaranje izvanrednog dizajna, već i težnja ka stavu, stvorilo je svetsko priznanje na rastućem tržištu mediokriteta. Danas često prigovaram zbog izmenjivosti proizvoda, sistemskog mediokriteta i nedostatka identiteta većine proizvoda. Suočavamo se s ogromnom ponudom potpuno nepotrebnih predmeta koji preplavljuju našu planetu.

          

Hoklice + Boje 

 

2. Vrlo je interesantan i vaš spoj teorije i prakse. Profesor ste na Fakultetu za umetnost i dizajn u nemačkom gradu Karlsrue, a širom sveta  ste postali poznati po brendu "Authentics", koji je postavio nove standarde po pitanju dizajna svakodnevnih predmeta. Koliko je po vašem mišljenju bitan taj spoj teorije i prakse i da li je možda baš to ono što nam nedostaje danas?

 

Delimično sam se dotakao ovoga u prethodnom odgovoru, ali bih dodao da vam je na početku potrebna vizija. Da bi se kreirala bilo koja vrsta vizionarske ideje u dizajnu, najpre je neophodno analizirati istoriju postojećeg proizvoda da bi mogao da se pronađe predlog dizajna za budućnost. To je u osnovi intelektualna i teoretska procedura koja na kraju treba da se preobrazi u nešto što je izvodljivo.

 

Levak

 

3. Često ste isticali da "loši dizajneri stvaraju uz dodavanje, a dobri dizajneri rade uz oduzimanje". Šta to zapravo znači u savremenom kontekstu?

 

To znači da u vreme sve izraženijeg viška proizvodnje (ne samo dizajn proizvoda) treba da stvaramo manje proizvoda, ali koji su bolje dizajnirani, na primer da investiramo više u istraživanja – tehnologije, (ekoloških) materijala i međudisciplinarne prakse. Smanjiti sredstva i fondove, i smanjivanjem umesto dodavanjem u toku procesa dizajniranja, kao rezultat mogu nastati inovativniji proizvodi sa više identiteta. To zahteva novu disciplinu, novu jednostavnost. Dodavanje može predstavljati trošak i u intelektualnom i u praktičnom smislu. A dobar dizajner ne voli da kreira višak, tj. otpad.

 

Ceger za kupovinu Rondo 95

 

4. Jedan ste od retkih koji su otvoreno isticali da su prodavci i marketing menadžeri veoma opasni za proces dizajniranja. Da li je upravo to jedan od najvećih problema savremenog produkt dizajna i kako uopšte objašnjavate taj problem?

 

Ozbiljan marketinški koncept i odgovorni prodavci mogu predstavljati podršku dobrom dizajnu. Dobar dizajn zahteva dobru komunikaciju. Često marketinški aparati koriste prenaglašene izjave. Obećanja zvuče suviše dobro da bi bilo istinito i predstavljaju proizvode i njihove vrednosti kao nešto što oni najčešće ne ispunjavaju. Potrebna nam je snažna veza između kvaliteta proizvoda i njegove komercijalne primene ili predstavljanja u javnosti. Na kraju, dobar dizajn nije moda i zaslužuje dužno poštovanje.

 

Porodica kanta 84-96.

 

5. Kako biste definisali sopstveni dizajn – šta vidite kao njegove najbitnije prednosti i na šta ste posebno ponosni?

 

Celog života tragao sam za jednostavnim i normalnim rešenjima u dizajnu i umetnosti. MANJE, ALI KONKRETNO, je lajtmotiv koji pokreće moju motivaciju i radoznalost. Izostavljanje podrazumeva potragu za radikalnom jednostavnošću i potragu za rešenjima koja funkcionišu, što je često i iscrpljujući proces koji ne oprašta greške. A u mom slučaju ispostavilo se kao proces vredan truda.

 

"SITES – Everyday Objects in Transit" 

Izložba skulptura u okviru Nedelje dizajna u Milanu 2019.

 

6. Kažu da imate dve opsesije: podsticanje proizvođača da se okrenu pametnijoj upotrebi materijala i da primete lepotu u praktičnom dizajnu. Šta danas predstavlja pametna upotreba materijala, a šta lepota u praktičnom dizajnu?

 

Kada god se vratim sa sajmova širom sveta zapitam se zašto se u većini zemalja može prepoznati ista dizajnerska inspiracija, isti globalizovan stil koji liči jedan na drugi. Ovo će se, nadam se, promeniti u budućnosti. Decenijama je Kina kopirala ili prilagođavala proizvode iz zapadnih zemalja, nekada čak i kopirala njihove greške. Danas možete sresti veliki broj kreativnih studenata sa izvrsnih kineskih univerziteta. I umeto traženja inspiracije u zapadnjačkim časopisima, oni istražuju sopstvenu istoriju i tragaju u njihovim industrijskim istraživačkim centrima kako bi (ponovo) otkrili tradicionalne materijale i napredne visokotehnološke ustanove.

 

Spajanje analognih i digitalnih alata u vidu dijaloga, veće ulaganje u istraživanje (materijala i tehnologija), okupljanje mladih dizajnera s izrazitim stavom i svežim duhom kako bi razbili rutinu, biće neki od načina promene u proizvodnji dizajna u budućnosti i načina da se industrija natera da smanji količinu sličnih, generičkih proizvoda.

 

"SITES – Everyday Objects in Transit" 

Izložba skulptura u okviru Nedelje dizajna u Milanu 2019.

 

7. Koje inovacije i nove kreativne pristupe cenite kao naročito vredne u modernom produkt dizajnu?

 

Proizvoditi količinski manje, ali kvalitetnije proizvode. Osnovni metod za znatno smanjenje beskorisne proizvodnje, uštedu resursa, smanjenje problema sa otpadom itd. Ako se proizvodi tretiraju sa više vrednosti, mi kao potrošači bićemo spremni da ih koristimo duže, pa i platimo malo više za unikat. Tako da, ekonomski gledano, ne bi bilo velikog gubitka za ovu industriju.

 

8. Među prvima u svetu dizajna ste počeli da upozoravate na pogubne efekte upotrebe plastike kao jednog od najvećeg zagađivača planete, tj. načina na koji se do sada koristila. A upravo plastika jedan od osnovnih materijala sa kojima vi radite kreirajući proizvode pod brendom "Authentics" i vi ste pokazali kako plastika može da se koristi pametno i odgovorno. Šta je to što možemo da naučimo od vas kada je reč o upotrebi plastike?

 

Kada sam se zainteresovao za masovnu proizvodnju predmeta od plastike u 80-im godinama kao novajlija, ideja je bila da stvorim jeftine ili dizajnerski orijentisane proizvode za svakodnevnu upotrebu. Plastični proizvodi u to vreme bili su sjajni, imali su debele zidove i stoga su sadržali nepotrebno veliku količinu materijala i bili su naelektrisani. Kao potpuni početnik i autsajder, bez predrasuda i vođen jednostavnom vizijom, želeo sam da pratim tri osnovna cilja: da smanjim količinu materijala, da sarađujem sa mladim stranim dizajnerima i da promenim izgled plastike.

 

"SITES – Everyday Objects in Transit" 

Izložba skulptura u okviru Nedelje dizajna u Milanu 2019.

 

Mnogi današnji dizajneri kao što su Konstantin Grčić, Matali Crasset, Constantin Boym i drugi, svoja prva iskustva u industrijskoj proizvodnji brizganjem imali su kod nas. Smanjujući debljinu zidova na predmetima, uspeli smo da uštedimo značajne količine plastike. Stanjujući površinu plastike i stvarajući prozirne koloritne površine, predmeti od plastike potpuno su izmenili izgled i kvalitet od jeftinog do dragocenog. Na taj način je "Authentics" pružio novu vrednost svakodnevnim predmetima od plastike. Bili smo među prvima koji su značajno smanjili količine plastičnih sirovina u proizvodnji i pružili ekološki doprinos kroz proizvodnju dugotrajnih, održivih predmeta. Nakon više od 35 godina, neki od naših ikona dizajna su još na tržištu i širom sveta ih kopiraju. Danas postoje i pokušaji da se zameni tradicionalna plastika biorazgradivim materijalima. Ali, to je samo kap u moru jer je još izuzetno skupo da se efikasno zameni, na primer, polipropilen.

 

9. Kakvi su vaši dalji planovi – šta vas ispunjava, motiviše, na čemu želite da radite u godinama koje dolaze? 

 

Ovo je moja pozadina: "Trilogie des Viedersehens" (Trilogija priznanja). To znači da sam skulptor (Prix de Rome / Villa Massimo), preduzetnik i stvaralac (dizajnerski studio Authentics), predavač, tj. profesor (Karlsruhe Univerzitetu za umetnost i dizajn). To je ono što je oblikovalo moja stručna polja interesovanja u širem smislu. Radim kao kustos za podršku mladim dizajnerima i stvaranju interdisciplinarnih platformi za umetničke aktivnosti. Konačno da se vratim umetnosti! Ovo me drži u pokretu.

 

"SITES – Everyday Objects in Transit"

Izložba skulptura u okviru Nedelje dizajna u Milanu 2019.

 

10. Često radite sa mladim i talentovanim dizajnerima. Koje su to najbitnije lekcije koje pokušavate da ih naučite i šta pravi razliku između onih koji postanu uspešni i onih koji to ne postanu?

 

Svaki dizajnerski talenat danas treba da razvije svoj autorski potpis. Suočiti se sa ogromnom (međunarodnom) konkurencijom koja je ključna za uspešnu karijeru, ne samo u ekonomskom smislu, jeste razviti poseban identitet, raditi na idealnom spoju istraživanja i komunikacije, započeti svaki projekat kao naporan "rad u procesu", izaći iz zone komfora, rizikovati, preispitivati sebe, odbaciti ideje, očajavati i ponovo otkrivati.

 

Dobar projekat uvek treba da pokaže autentičnost. Izvanredan dizajn iznenađuje, otkriva lični pečat i individualni jezik. Kao predavač možete da podstaknete razvoj talenta, možete da pronađete pravi jezik da naglasite perspektivu i neko će možda iznedriti iznenađujuće projekte. I da budete srećni ako taj dijalog krene da se razvija u dobrom smeru. Jer tanka je linija između uspeha i neuspeha. Pravo vreme, lokacija, partneri, slučajnosti, preporuke, komunikacija, itd, i poslednje ali ne i najmanje važno, to da li je talenat merljiv odlučiće o tome da li će neko postati "heroj u dizajnu". Endi Vorhol je jednom prilikom izjavio da će "u budućnosti svako imati svojih 15 minuta slave".

 

"SITES – Everyday Objects in Transit"

Izložba skulptura u okviru Nedelje dizajna u Milanu 2019.

 

11. Kako naučiti i motivisati ljude da "kupuju manje, ali bolje", što često ističete kao imperativ i zašto je to danas toliko bitno?

 

Patimo od naleta preterane proizvodnje, sajmova i osrednjosti u dizajnu. Proizvodimo beskorisne stvari, ugrožavamo resurse, prilagođavamo i kopiramo proizvode širom sveta. Da bismo proširili polje rada za studente dizajna, moramo sarađivati sa Univerzitetima prirodnih nauka, razviti inteligentne i inovativne proizvode, uključiti se u veštačku inteligenciju (digitalno zajedno sa analognim). Da biste uspešno stvarali MANJE, ALI BOLJE , proizvodi moraju da pokažu inovativniji karakter i da traju duže (manje otpada!). Interdisciplinarnost, manja hijerarhija u institucijama, održivost, neki su od parametara za obrazovanje orijentisano na budućnost. Siguran sam da je potrošač spreman da kupi manje ako se proizvodu garantuje duži vek.

 

12. Šta treba da poseduje neki proizvod da bi vas oduševio?

 

Identitet, stav, dugoročna vrednost. Manje savršenstva, više karaktera. Nesavršeni perfekcionizam kao alternativa da se "rad u toku" ceni kao ključno iskustvo. Razmišljati o lepoti praznog prostora kako biste živeli kvalitetniji život, moglo bi se čak razmišljati o tome da je "ne-proizvod" bude poslednji proizvod u koji se ulaže.

 

"SITES – Everyday Objects in Transit"

Izložba skulptura u okviru Nedelje dizajna u Milanu 2019.

 

13. Koliko ste upoznati sa dizajn scenom u Srbiji – imate li neke utiske o dizajnu u Srbiji, nekim prednostima ili manama i šta biste nam preporučili?

 

Tokom moje prve posete Beogradu video sam nekoliko primera uzbudljive brutalističke arhitekture i pronašao neke zanimljive detalje u dizajnu enterijera koji su slični Bauhausu. Srbija ima upečatljivu socijalističku arhitekturu s kraja 1960/70-ih koja je još u dobrom stanju. Osim fantastične umetnice Marine Abramović́, srpski dizajneri mi nažalost nisu poznati.

 

Trebalo bi da pozovete mlade dizajnere, umetnike, antropologe, naučnike, interaktivne ljude iz različitih kreativnih oblasti da rade radionice na otvorenoj platformi. To će obogatiti dizajnersku klimu unutar i izvan lokalnih dizajnerskih studija i dizajnerskih škola i podstaći srpske dizajnere da ojačaju svoju viziju novih socijalnih, ekoloških i antropoloških izazova u budućim dizajnerskim zadacima.

 

Hans Maier-Aichen