.gif)
http://ajdesadatamonesto.tumblr.com/
Projekat je radjen na prvoj godini master studija Arhitektonskog fakulteta i smešten je na Novom Beogradu, na parceli odmah iza stambenog naselja ˝Belville˝.
Baveći se trenutnim problemina programa obrazovanja u školama i odnosima elemenata koji se javljaju u školskom sistemu projekat je koncipiran kao telo koje se sastoji od tri dela: kapaciteta, komunikacije i moći.
Kapacitet je subjekat broj jedan. On predstavlja učeničko telo sa jednim glavnim pitanjem - šta i kako naše škole treba da uče? Naizgled jednostavno, pitanje otvara niz dilema: Koliko dobro sistem funkcioniše i šta je njegov cilj? Da li škola služi za lični razvoj svakog pojedinca ili je sredstvo za uvodjenje istog u sistem? Da li svaki učenik razvija svoj potencijal ili postoji favorizacija odredjenih veština/talenata? I na koj način će i društvo i pojedinac dobiti maksimum iz edukacionog sistema?
Kao odgovor na ta pitanja kapacitet se otelotvorio u vidu grida učionica. Grid je homogen i nema hijerarhiju. On dozvoljava studentima da se kreću slobodno kroz školu, oprobaju se u što više oblasti i biraju sadržaje koji im najviše odgovaraju bez nametanja.
Drugi subjekat je moć. Moć kontroliše i opslužuje. Ona je neophodna u svakom školskom sistemu i mora biti jasna i sveprisutna dok se u isto vreme ne sme previše nametati nad kapacitetom. Prihvatanje ali i preispitivanje autoriteta su jako važni za razvoj svakog pojedinca. Moć predstavljaju učiteljske kancelarije, administracija škole, kantina, kontrolne staze. Ona drži grid na mestu i povezuje sve njegove elemente.
I na kraju, komunikacija je sve ono izmedju. Ona je odnos izmedju dva subjekta. Ona predstavlja prazne prostore u gridu, vizuelne kontakte medju učionica i kancelarija. Komunikacija izmedju kapaciteta i moći je taj element koji je možda i najbitniji ali i najčešće zanemaren element škola.