Koliko se termofasada zaista isplati

Shvatili ste da je vašoj kući potrebno renoviranje jer plaćate velike račune za energente iako grejete samo pola kuće, osećate nepodnošljivu hladnoću zimi, a vrućinu leti, ili, pak, imate hladne zidove i plesan po ćoškovima. 

Ako je sve navedeno tačno, onda vi živite u prosečnoj srpskoj kući, jer čak 400,000 kuća u Srbiji nema nikakvu izolaciju, a neke nemaju ni omalterisanu fasadu.

Jasno vam je da nešto morate preduzeti, ali niste sigurni ni šta tačno, ni koliko će to da vas košta. U nastavku nudimo neke od odgovora koje će vam pomoći da dugoročno rešite navedene probleme. 

Neizolovani objekti su najveći rasipnici energije, pa se sve više govori o energetskoj efikasnosti i takozvanoj ‘energetskoj sanaciji objekata‘. Prve dve mere koje se u takvim slučajevima predlažu i koje donose najviše rezultata jesu:

1. Zamena prozora i vrata kvalitetnijim

2. Ugradnja termofasade na objekat, tj. izolacija zidova sa spoljašnje strane

Kako ne biste stali na pola puta, tj. zadovoljili se samo zamenom stolarije, koja je donekle jednostavnija mera, predstavićemo vam sve prednosti ugradnje kvalitetne termofasade, takozvane kontaktne fasade.

Zašto kontaktna fasada?

Odluka da se na objektu uradi kontaktna fasada (u svakodnevnom govoru prepoznat je i termin “demit fasada”) je svakako ozbiljna odluka u svakom pogledu, a pre svega finansijskom jer zahteva ulaganja koja su i za manje individulane objekte značajna stavka za kućni budžet. Upravo iz tog razloga potrebno je dobro razmisliti i na sveobuhvatan način pristupiti izboru i samoj odluci o vrsti i kvalitetu komponenti koje ćete ugraditi na svoj objekat.

Stručnjaci predlažu da prilikom odlučivanja u obzir uzmete sledeće činjenice:

1. Kontaktnu fasadu radite jednom u životnom veku objekta - stoga treba izabrati dugovečne materijale koji to omogućuju;
2. Razmislite o svim aspektima i problemima koje želite da rešite ugradnjom fasade – pored termičke izolacije zimi, razmislite i o termičkoj zaštiti leti, zvučnoj izolaciji od buke spolja, kao i o zaštiti objekta od požara;
3. Obratite pažnju na uslove komfora u unutrašnjim prostorijama nakon ugradnje fasade – poželjno je da posle ugradnje izolacionog materijala zidovi „dišu“, tj, da se omogući prolazak iz unutrašnjosti u spoljašnjost, kako se ne bi stvarala plesan.

Ukoliko razmišljate o svim navedenim aspektima, uglavnom se preporučuje kamena mineralna vuna jer izborom tog materijala dobijate:

1. Zaštitu od hladnoće i od brzog hlađenja prostorija nakon prestanka grejanja;
2. Zaštitu od preterane vrućine leti, jer kamena vuna ima takvu gustinu i strukturu da zadržava veliku količinu toplote u sebi duže vreme, onemogućavajući joj da naglo prodre u unutrašnjost objekta;
3. Smanjenu potrošnju energenata za grejanje i hlađenje, samim tim i manje račune;
4. Suve zidove koji ‘dišu’, jer je kamena vuna paropropusna i omogućava prolazak vodene pare spolja;
5. Odličnu zvučnu izolaciju zidova od spoljašnje buke;
6. Veću zaštitu od požara, jer je u pitanju negoriva fasada;
7. Prijatnu mikroklimu u kući, jer je poznato da kuća zaštićena fasadom sprečava neprijatni osećaj negrejanog hodnika ili kupatila jer temperatura svih prostorija postaje optimalna u svim godišnjim dobima, što osetno povećava komfor i kvalitet života;
8. Prirodan i dugovečan materijal, jer je kamena vuna sačinjena od vlakana mineralnog, prirodnog  porekla, a fasada sa ovim materijalom će trajati koliko i životni vek objekta.

Termoizolacija kuće kontaktnom fasadom

Sastavni delovi kontaktne fasade

Pored kamene mineralne vune, sistem kontaktne fasade čine lepkovi za lepljenje i armiranje vune, tiplovi za pričvršćivanje vune, mrežica za armiranje i završni dekorativni sloj. S obzirom na kvalitet i posebne karakteristike kamene mineralne vune, potrebno je da i ostali materijali u sistemu kontaktne fasade budu kompatibilni i jednako kvalitetni, kako bi se obezbedila dugovečnost celog sistema. Dokaz da je ovo zaista superioran sistem jesu i proizvođački nazivi ovog sistema, koji često u svom imenu imaju epitete ‘premium’, ‘prestige’ i slično.

Sistem kontaktne fasade sa kamenom vunom

Kada je u pitanju debljina kamene mineralne vune, odavno je prevaziđena ‘petica’. Po novom pravilniku o energetskoj efikasnosti, za renoviranje postojećih objekata neophodna je debljina izolacije od minimum 8 cm, a kod novih objekata 11cm, kako bi se postigli odgovarajući rezultati u uštedama energije. Ako ste se već odlučili za ovakav kvalitetan sistem kontaktne fasade, ne bi trebalo da štedite na debljini izolacije, jer vam to neće doneti veliku uštedu u ceni celog sistema (količina ostalih materijala u sistemu ostaje ista), bez obzira za koju ste se debljinu vune odlučili.

Važno je napomenuti da vuna prilikom energetske sanacije može da se lepi kako na blok ili ciglu, tako i na postojeću fasadu ili malter.



Kontaktna fasada sa kamenom vunom na objektu

Da li se isplati?

Nakon svega navedenog i sami možete zaključiti da ovakav sistem ima nešto višu cenu od sličnih sistema sa drugim materijalima koji nisu prirodni. Međutim, ako su navedeni benefiti dovoljno dobar razlog da se odlučite za ovakav sistem, finansiranje ovakve fasade ne bi trebalo da bude problem.

Danas banke nude brojne ‘zelene’ ili kredite za energetsku efikasnost. Uz izvesno učešće i povoljnu kamatu, dobijate kredit čiju ćete ratu moći da otplaćujete od ušteda koje ostvarite na računima za energente.

Kada isplatite kredit i povratite investiciju, a za to je uglavnom potrebno oko 5 godina, ugrađena fasada nastavlja da štedi za vas godinama, pa i decenijama koje slede. 

U Mađarskoj je nedavno prvi put uveden uporedni program merenja efekata energetske efikasnosti u dve kuće - izolovanoj i neizolovanoj. Rezultati pokazali da je samo izolacijom fasade i izolacijom krova, prepolovljena potrošnja gasa i struje, što znači i 50 odsto manje troškova za grejanje.

Pogledajte prilog RTS-a koji na najbolji način ukazuje na značaj dobre izolacije objekta. 

Foto: Kuća stil / knaufinsulation.rs

Infografik: knaufinsulation.rs