PRIJAVA ZA NEWSLETTER:

 

Energija vetra: Plan B za zelenu budućnost Srbije

  • Objavljeno:
  • 5.8.2015

Ekolska energija sve više se koristi u svetu. Uz pomoć vetra u Danskoj je za samo jedan dan proizvedeno 116 odsto potrebne električne energije toga dana. Kod nas je, međutim, upotreba obnovljivih izvora tek u povoju.

 

Danska je jedan neobično vetrovit letnji dan iskoristila da podmiri ne samo svoje energetske potrebe, već je višak izvezla u Nemačku, Norvešku i Švedsku. Vetroparkovi su 9. jula ove godine proizveli 16 odsto više energije neophodne za snabdevanje čitave države strujom, a pritom nisu ni radili punim kapacitetom.

 

"Potpuno snabdevanje naše planete iz obnovljivih izvora energije nije fantazija. To dokazuje ovaj danski rekord. Energija prikupljena pomoću vetra, ali i drugih prirodnih izvora takođe može biti efikasno rešenje za smanjenje emisije ugljen-dioksida", rekao je portparol evropske asocijacije zadužene za upotrebu eolske energije Oliver Džoj (Oliver Joy).

 

Energija vetra se pokazala kao najozbiljniji "zeleni izvor" energije pri dostignutom razvoju tehnologije. Obnovljiva je i čista, ne zagađuje vazduh, ne emituje ugljen-dioksid i ne prouzrokuje kisele kiše. Uz to ne zrači, ne razara ozonski omotač, niti pri njenom korišćenju ima nepoželjnih otpadaka.

 

Iako je već sada lider, Danska želi da do 2020. čak polovinu električne energije proizvodi u vetroelektranama. Taj cilj mogla bi da ostvari i pre zadatog roka, budući da je samo tokom prošle godine prikupila 39 odsto.

 

Srbija, s druge strane, kasni u svojim projekcijama upotrebe zelene energije. Uprkos potencijalu, promene su veoma spore. Investicije u vetroparkove samo isprva deluju velike, ali su na duže staze veoma isplative. Njihova najveća prednost je što 70 odsto električne energije proizvode zimi, kada najviše struje uvozimo i kada je ona najskuplja. A lokacije na kojima mogu biti izgrađeni su brojne – od Vojvodine, preko planinskih venaca istočne Srbije, do planinske zaravni u centralnoj Srbiji i dolina Dunava, Save i Morave.

 

Prema planu Evropske unije do 2020, naša zemlja mora da dostigne cilj da 27 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Trenutni rezultat iznosi 21 odsto. Ukoliko ispunimo evropsku kvotu, uvozićemo samo 10 odsto električne energije, što će imati znatan uticaj i na naš, i na državni, ali i lični budžet.

 

Iako zvanični predstavnici ovdašnjeg energetskog sektora često naglašavaju kako smo ne samo postigli već i premašili svoju obavezu, stvari ne stoje baš tako. Skoro 80 odsto struje u Srbiji se proizvodi u termoelektranama, u kojima se uglavnom koristi lignit, jedan od najvećih zagađivača životne sredine. Upotrebom fosilnih goriva, poput lignita, mrkog uglja, sirove nafte i prirodnog gasa, dolazi do oksidacije ugljenika, akumuliranog milionima godina u Zemljinoj kori, pri čemu se oslobađa energija, a u atmosferu ispušta ugljen-dioksid, koji dalje uzrokuje globalno zagrevanje i stvaranje tzv. efekta staklene bašte.

 

Imajući to u vidu, reforma energetskog sektora u Srbiji je neophodna, bez obzira na cenu. Obnovljivi izvori energije su naš plan B. Neiscrpni resursi, uz smanjeno zagađenje životne sredine, idealan su način ulaganja i promovisanja društvene odgovornosti.

 

To dokazuje i francuska kompanija "NewWind" koja je kreirala "drvo vetra", agregat visok tri metra koji prikupi dovoljno energije da se zagreje stan ili manja kuća. "Drvo" radi u potpunoj tišini i ima 72 mikro turbine koje rotiraju na vetru, generišući oko 3,1 kW električne energije. 

 

Energiju vetra pokušavaju da iskoriste i arhitekte, pa bi tako tako Soder Torn, najviša zgrada u Stokholmu, u budućnosti mogla da postane prva zgrada prekrivena dlakama koje sakupljaju energiju vetra.

 

A da i Srbija i te kako ima potencijal za korišćenje zelene energije dokazuje originalno rešenje koje je razvila srpska kompanija "Strawberry energy", koja je osmislila javni solarni punjač mobilnih uređaja pod nazivom "Strawberry drvo". Ono je već instalirano na nekoliko lokacija u Srbiji, a prošle godine je proglašeno i za najbolji "startap" po izboru žirija "Verge" konferenciji u San Francisku.

 

Tekst: Lidija Tomić

Foto: Flickr.com/Jondaar_1