PRIJAVA ZA NEWSLETTER:

 

Hrana od koje ćete biti pametniji

  • Objavljeno:
  • 22.2.2018

Ako želite biti pametniji morate pametnije i jesti, kaže neurolog Dejvid Perlmuter.

 

''Odgovor za oštroumnost nalazi se u probavnom sistemu'', kaže Perlmuter čija je knjiga promenila način razmišljanja o uticaju hrane na mozak. ''Hrana zaista utiče na rad mozga'', ističe on.

 

Prema ovom uglednom neurologu, ljudski probavni sistem je ključ za poboljšanje rada mozga i za celokupno zdravlje. Perlmuter kaže da naš mozak zavisi od zdravlja bakterija u našem probavnom sistemu. To možda nije nova teorija jer je grčki fizičar i otac moderne medicine Hipokrat u svoje vreme rekao ''Sve bolesti započinju u želucu''.

 

 

Za brzo rešavanje problema s bakterijama u utrobi, doktor Perlmuter preporučuje ove namirnice: Birajte hranu bogatu probioticima poput jogurta, kefira, krastavaca, voća i povrća. Smanjite unos ugljenih hidrata i unosite visokokvalitetne masti.

 

U svojoj knjizi Perlmuter je napisao da hrana bogata šećerima i mastima oštećuje naše probavne organe u kojima se zbog toga lakše množe bakterije.''Kada je zdrava ljudska utroba stvara se više serotonina. Približno 80 do 90 posto serotonina dolazi iz utrobe'', primećuje Perlmuter.

 

U svojoj knjizi ''Grain Brain'' ovaj neurolog proučavao je kako ugljeni hidrati i gluten oštećuju ljudski mozak što dovodi do glavobolje, depresije, demencije i ADHD-a.

 

 

Jedite mediteransku hranu

 

Vezu između mozga i probavnog sistema istraživala je i doktorka Melina Džampolis. Ona kaže da tek sada počinjemo da shvatamo da je zdravlje utrobe i bakterija koje je nastanjuju ključno u očuvanju zdravlja mnogih delova tela pa tako i mozga.

 

Ona preporučuje protivupalnu hranu mediteranskog tipa koja blagotvorno deluje na zdravlje probavnog trakta i mozga. Dugotrajnim konzumiranjem mediteranske hrane poboljšanja će se osetiti i na zdravlju srca, a sve zato jer takva hrana sadrži puno celih žitarica, orašastih plodova, voća i povrća, ribe i crvenog vina.

 

 

Hrana za mozak treba da sadrži:

 

1. Povrće

 

Lisnato povrće, spanać, špargle, beli luk i đumbir, paprika, paradajz, tikvice.

 

2. Voće

 

Voće s malim procentom šećera poput avokada, zatim limun i limeta.

 

3. Masnoće

 

Od zdravih masnoća koristite ekstra devičansko maslinovo ulje, kokosovo ulje, organski maslac, orašaste plodove i masline.

 

4. Proteini

 

Za unos proteina najbolje je konzumirati jaja, ribu, meso biljojeda i piletinu.

 

5. Piće

 

Od pića konzumirajte probiotike, a vodu iz slavine pijte samo ako je pročišćena.

 

Izvor: n1info