Katar: Emirat u zamahu

  • Objavljeno:
  • 9.7.2016

I koliko god već sada bila fascinantna, koliko god plenila svojom tradicijom, ostavljala bez daha svojim glamurom i modernim zgradama, i koliko god priče o raskoši, bogatsvu i svim egzotičnim običajima činile ovo podneblje tako posebnim, jedan osećaj nadvladaće sve ostale. Ovo je grad u zamahu, zemlja koja gleda pravo u budućnost. Prestonica čije vreme tek dolazi. I to nepogrešivo osećate na svakom koraku. Dobrodošli u Dohu, prestonicu države Katar!

 

Sve što ste čuli o ovoj zemlji, tačno je. To je najbogatija zemlja na svetu, apsolutna monarhija po uređenju, zemlja peska, nafte i prirodnog gasa. Šerijatski zakon je osnova pravnog sistema, porezi ne postoje, a zemljom od sredine XIX veka vlada porodica Al Tani. Zapravo, sva je prilika da ste pre svega toga ipak čuli ili zapamtili samo jedno. Vest koja je 2. decembra 2010. godine obišla svet.

 

"Katar će biti domaćin svetskog prvenstva u fudbalu 2022.", odlučila je FIFA, mnogi će i dan danas reći "ne pitajte kako", ali tog dana Katar je na velika vrata zakoračio na svetsku scenu. Jer ovo je svet spektakla, a dolazak Katara bio je zaista spektakularan. Međutim, ogoljene činjenice nekada više skrivaju nego što govore. Baš kao kada je ovaj grad i ova zemlja u pitanju. Katar je mnogo više od svega toga, a ovo je priča o onome što cifre ne govore... 

 

Dobrodošli u Dohu, prestonicu države Katar! Grad kontrasta i bogatstva različitosti. Poslovni i kulturni centar. Jedno od najvećih gradilišta na svetu. Tradicionalan grad koji je tako šarmatno ušetao u svet modernosti.

 

Prelepe kule Vest beja. Dominira atraktivna Kula Doha francuskog arhitekte Žana Nuvela, poznata i kao Burž Doha. Za ovu priliku simbolično "odevena" u pustinjsko narandžastu. 

 

Orijentalni duh grada

 

Prva stanica, Suk Vakif. Najstariji deo grada, kako i dolikuje. Pravi lavirint uličica i hodnika sa bezbroj dućana i tezgi, veličine 300 sa 500 metara. Mnoštvo restorana, zalogajnica i minijaturnih kafedžinica. Nekoliko pušionica šiše i berbernica. Tri džamije i policijska stanica. Sve je tu. I svi putevi vode ka kaldrmisanoj glavnoj ulici. Epicentru dešavanja. Sem u letnjem periodu preko dana, kada temperature premašuju 50, neretko i 55 stepeni. Tada je čak i ovaj najživlji deo Dohe potpuno pust.

 

Scene sa Suk Vakifa i autentični ritam grada: Nadmetanje u igri "dama" u restoranima i kafeima omiljena je zanimacija.

 

Sunce je sada već potpuno zašlo, a Suk Vakif oživeo. Gužva. Sa leve strane nekoliko grupa Azijata u lokalnom restoranu. Sa desne strane tezge sa suvenirima, tkaninama i parfemima. I ko zna čime sve još. Na ulici radnici iz svih krajeva sveta, ponajviše iz zemalja Persijskog zaliva, sa Bliskog istoka i iz severne Afrike. Koriste slobodno vreme posle radnog dana. I da, nekoliko muškaraca u dugoj beloj odori od glave do pete koja se naziva dišdaš. To je tradicionalna muška odeća u Kataru. I ne viđa se tako često. Nešto manje poznati podaci otkrivaju i zašto. Ovo je zamlja sa nešto više od dva miliona stanovnika, od kojih preko milion i po čine ekspatrijati, odnosno strani radnici. Samo 12 odsto su državljani Katara.

 

Ne postoji zemlja na svetu koja tako ljubomorno čuva svoje državljanstvo. Možete se roditi na ovom mestu, provesti tu ceo život, ali državljantvo dobiti nećete. Ono je rezervisano samo za "izvorne Katarane" i podrazumeva niz privilegija. Besplatno školstvo, zdravstvo, pravo da se kupuje zemlja, mesečnu nadoknadu od 7.500 dolara u slučaju da ne rade... I još mnogo toga što život Katarana treba da učini "pristojnim". Po ovdašnjem shvatanju, naravno.

 

Scene sa Suk Vakifa i autentični ritam grada: Gužva u pešačkoj zoni po zalasku Sunca i prepoznatljiva arhitektura.

 

Jedan od njih puši nargilu u obližnjoj kafedžinici. Drugi, u pratnji tri žene odevene u tradicionalnu crnu odeću i sa nikabom preko lica, polako korača pločnikom ovog orijentalnog kvarta. Deluje interesantnije od drugih. Korača otmeno. Na beloj marami ima crvenu traku. Povremeno razmenjuje poglede sa pratnjom.

 

Da li su mu sve tri žene nikada neću saznati, ali mi u ušima već odzvanja rečenica koju sam već nekoliko puta čuo tokom boravka u Dohi. "Katranin koji ima jednu kuću, jedan auto i jednu ženu siromašan je čovek". Ima ta priča i svoj nastavak. Svakoj mora da obezbedi podjednak status, a to na ovom mestu podrazumeva kuću, vozača, čistačice, kućepazitelje... iliti sve što život većine državljana Katara čini uobičajenim. Dodajte tome i podatak da žene čine svega četvrtinu ukupnog stanovništva i dobićete još jedan katarski kuriozitet...

 

Scene sa Suk Vakifa i autentični ritam grada: Uske i natkrivene ulice u kojima se prodaje najrazličitija roba.

 

Autentični simboli

 

I dok napuštate ovaj kvart na kojem ćete najbolje doživeti autentičnu Dohu, primetićete još nekoliko stvari. Alkohol nećete videti ni na jednom javnom mestu. On je strogo zabranjen za Katarane. Stranci ga mogu kupiti samo u hotelima, i to uz priložen pasoš, a za kućnu upotrebu i u jednoj jedinoj prodavnici u Dohi, i to isključivo uz dozvolu za konzumiranje. Ali zato u ovom gradu niko neće ostati gladan, a svaki obrok prava je gozba koja počinje uz neizbežni arapski meze. Restorani na svakom koraku. Od dućana sa šalterom i tri stola do otmenih restorana koje vode poznati kuvari ovenčani Mišlenovim zvezdicama. Masline iz Tunisa, feta sir iz Grčke, losos iz Škotske ili sveže maline iz Arilja mogu se kupiti u svakom trenutku.

 

Tradicionalna arhitektura u Kataru: Niska, orijentalna, u boji peska.

 

Tradicionalna arhitektura se lako prepoznaje. Niska je. Najčešće prizemna ili na jedan sprat. I isključivo u boji peska. Takav je i jedan poseban suk (pijaca) na izlazu iz najstarijeg dela Dohe. Falkon Suk. Ceo kompleks prodavnica sokolova, omiljene ptice Katarana. Drže ih iz zadovoljstva, zbog lova, ali i kao svojevrsne statusne simbole. Uostalom, od davnina je u ovoj pustinjskoj zemlji važilo da pravi muškarac treba da ima oko za konje i sokolove, i da bude vešt sa lukom i strelom.

 

Daleko poznati Falkon Suk u Dohi: Na ovom mestu mlad soko košta od 2000 do 10000, a dokazano dobri lovci i najlepši primerci, poput retkih belih sibirskih sokolova, od nekoliko stotina hiljada, pa i do dva miliona dolara. 

 

Zato su za ove "plemenite grabljivice" pripremljeni i svi mogući aksesoari, od kožnih rukavica, preko kapica, pa sve do povoca i stalaka. Da ne spominjemo luksuznu bolnicu za sokolove samo nekoliko metara od prostora u kojoj ponosito plene svojom lepotom i specijalan tretman koji imaju u avionima nacionalne aviokompanije Qatar Airways. Ne samo što je to jedini avioprevoznik na svetu u koji je moguće uneti ovu pticu, već ih u biznis klasi očekuje i specijalan obrok kako bi što više uživali dok sa svojim vlasnicima putuju u hladnije krajeve na zasluženi odmor. Jer Qatar Airways je jedan od simbola ove zemlje. I red je da simboli idu zajedno.

 

Čuveni sokolovi. Obožavani, cenjeni, privilegovani. Ljubimci nacije. Dolaze iz Irana, Uzbekistana, Sibira, pa čak i Kikinde. Niko ovde ne pita za cenu. 

 

Korak dalje...

 

Nedaleko od Suk Vakifa prelepi Korniš. Lepo uređen kej dug sedam kilometara koji se proteže od luke, pored čuvenog Muzeja islamske umetnosti, pa obalom zaliva sve do Vest beja. Iako Doha nije mesto stvoreno za pešake, što zbog ekstremnih temperatura tokom većeg dela godine, što zbog potpunog odsustva pešačkih staza, Korniš je zbog lepo uređenih parkova i šetališta kao stvoren za rekreiranje. Veliki broj pešaka, ljudi koji džogiraju, voze bicikl ili vežbaju na spravama pretvorili su ovaj deo grada u pravu oazu za uživanje na otvorenom. A takvih je delova tako malo u Dohi.   

 

Prelepi Korniš: Najzeleniji deo grada i omiljeno mesto za rekreaciju.

 

Na najatraktivnijem mestu u zalivu katarske prestonice nalazi se i Muzej islamske umetnosti. Remek delo čuvenog arhitekte Ieoha Minga Peija. Svojevrsna oda islamskoj ženi jer je dizajn ovog impresivnog zdanja inspirisan upravo arapskom ženom u tradicionalnoj nošnji. To se najbolje vidi po vrhu objekta koji neodoljivo podseća na žensko lice prekriveno nikabom. Enterijer ništa manje impresivan.

 

Sudar svetova u jednom kadru. Čuveni Muzej islamske umetnosti evocira uspomene na davno prošla vremena, dok moderni neboderi sa druge strane zaliva nepogrešivo signaliziraju da ovaj grad neumorno korača u budućnost.   

 

Posebno impozantan hol u stilu minareta iz Samare. Postavka ovog muzeja smatra se jednom od najvrednijih u muslimanskom svetu. Možete se ovde diviti persijskim tepisima, prelepim turskim mozaicima, preciznim rezbarijima iz Damaska. Uz islamske rukopise i kaligrafije nalaze se vredni predmeti od keramike, stakla, slonovače, drveta i dragog kamenja, među kojima su i 42 remek-dela koja su 2006. prvi put bila izložena u pariskom Luvru.

 

Impozantan hol Muzeja islamske umetnosti u stilu minareta iz Samare.

 

Sudar svetova

 

I baš kada upijete malo tog istorijskog duha i izađete na spoljašnji plato, otvara se jedan sasvim novi svet. U punom sjaju. Prekrasni neboderi modernog dizajna skoncentrisani na Vest beju, poslovnom centru grada. Ovde ga nazivaju i "Novi grad", neretko i katarski Menhetn. Nalazi se tačno naspram ovog muzeja, a razdvaja ih prelepi zaliv u kojem se šepure šarmantni brodovi gradske gospode. Možda je baš to trenutak kada najvernije osetite kako izgleda sudar dva sveta u ovom gradu. Tradicionalnog i modernog.

 

Restoran Nobu. I večita dilema da li više oduševljava japanskim specijalitetima ili nestvarnim pogledom na elitni Vest bej. Užitak za sva čula je neupitan. Provereno.   

 

A moderne kule Vest beja nalaze se na naslovnoj strani većine turističkih vodiča, na svakoj drugoj razglednici iz ove zemlje i na prvih nekoliko desetina fotografija za upit "Doha" na Guglu. Stoga lako možete steći pogrešan utisak da je cela Doha metropola futurističkog izgleda. Istina je da ove kule niču na pustinjskom pesku kao pečurke posle kiše. Samo što nisu od peska, već od jednog drugog katarskog specijaliteta - čuvenih "petro-dolara" koji ovde uspevaju bolje nego bilo gde u svetu. Jer malo katarsko parčence Arabijskog poluostrva veliko je izvorište nafte i treća zemlja po zalihama prirodnog gasa na svetu.

 

Ali ne kvari to uživanje u prizoru jer je pogled na modernu Dohu sa pločnika Muzeja islamske umetnosti zaista fascinantan. Neka čudna izmaglica ga kvari. Sinoć je padala kiša, iako na prste jedne ruke možete pobrojati takve dane u godini. I taman kada pomislite da nemate sreće, objasniće vam da su to zapravo čestice pustinjskog peska koji su ovde svakodnevna pojava. Retko kada je pogled sa ovog mesta kristalno proziran. Obojen je uglavnom nežnom nijansom "pustinjske boje". Ima neke simbolike u tome, pomišljate dok nastavljate dalje...  

 

Pogled na katarski Menhetn, simbol moderne Dohe. Dom naftaša, najbitnijih ministarstva, državne administracije i stranih kompanija. Kvart koji najvernije ilustruje "ko je ko u Dohi".   

 

A odmah uz Korniš nalazi se i kraljevska palata, Emirov Divan. Ogromno, ali vrlo elegantno i svedeno zdanje okruženo prostranim travnjacima. Nešto dalje i posebna atrakcija ovog grada, luksuzno naselje "Biser" (The Pearl Qatar). Veštačko ostrvo u obliku školjke, u kojem stranci kupuju luksuzne stanove u modernim soliterima i prelepe vile do kojih uglavnom dolaze svojim privatnim jahtama. Veštačka naselja su inače sve popularnija u Dohi. Ne bez razloga. Strancima je zabranjeno da kupuju zemlju, a ovakva mesta idealan su način da se od njih zaradi. Ona su i osmišljena specijalno za njih jer Katarani ne žive u soliterima i stambenim blokovima, već isključivo u prizemnim ili kućama na jedan sprat. U boji peska, naravno. I podalje od "Menhetna". 

 

The Pearl-Qatar. Veštačko ostrvo koje fascinira svet. Fotografija govori više od reči.

 

Biseri kulture

 

Kultura ima poseban status u Dohi. Dokaza na pretek. Tu se nalazi najskuplja slika na svetu, "Igrači karata" Pola Sezana, prodata za vrtoglavih 250 miliona dolara katarskoj kraljevskoj porodici. Za novu zgradu opere kažu da joj nije ravna ni londonska Kraljevska opera. Na svakom sedištu broj je istkan zlatnim koncem, a akustika je bukvalno spektakularna. Ali onaj najpoznatiji biser kulture osmislila je šeika Moza bint Al Naser. To je kulturno selo "Katara". Već sada se u njemu nalaze vile za umetnike, specijalne škole, galerije, bioskopi i otvoreni amfiteatar sa 1.000 mesta neverovatne akustike. Kompleksom dominira spomenik posvećen ženi. Već sada je "Katara" prelepa, a uskoro će biti još lepša jer su za njen razvoj vlasti već rezervisale čak šest milijardi dolara.

 

Sijaju moderne zgrade, ali sija i pustinjski pesak. Nisu u Dohi zaboravili na tradiciju, o čemu svedoči i kulturno selo Katara. Sve je u boji peska, uključujući i tradicionalne kuće za ptice koje ovde sijaju poput tornjeva sa Vest beja.  

 

Neobična je ovo zemlja. Gotovo celokupno stanovništvo živi udaljeno najviše 20 km od centra Dohe. Sem prestonice, jedina veća mesta su Al Kor na severu i dva industrijska naselja, Mesaid nešto južnije i Dukhan na zapadnoj obali. Svaka druga ljudska naseobina više je urbanistički incident nego ozbiljno naselje. To znači da je ogromno bogatstvo skoncentrisano na veoma malom prostoru. Pa opet, na ulicama nećete videti šeike u pozlaćenim automobilima koji na povocu "reklamiraju" svoj najnoviji model tigra, leoparda, izaberite. Što egzotičnije, to bolje. Kao u jednoj susednoj zemlji.

 

Prepoznatljivi katarski čamac evocira uspomene na vreme kada su ribolov i potraga za biserima bili glavni izbori prihoda. Pronalazak nafte i prirodnog gasa promenio je sve, pa i njihovu funkciju. Danas služe isključivo za uživanje. 

 

Materijalizam ovde jednostavno nije omiljeni hobi. Ni žene nemaju podređen status kao u nekim drugim islamskim zemljama, iako se na prvi pogled to može učiniti. Uostalom, dva prethodno spomenuta simbola autentičnog Katara možda najbolje svedoče o tome. "Katara" i Muzej islamske umetnosti. A neretko ćete čuti da ceo emirat diše u ritmu koji diktira "kraljica-majka", šeika Moza. Zahvaljujući njoj žene nisu samo počele da skidaju veo, već na katarskom državnom univerzitetu svake godine diplomira 150 mladića i 800 devojaka. Stoga ne čudi što žene danas zauzimaju neka od ključnih mesta u državi, pa i šefovska.  

 

Zaobljena forma molitvenog dela nove džamije u Dohi visoke 90 metara i usmerene prema Meki. Izgrađena je kao integralni deo arhitektonske kompozicije u čijem sastavu se nalazi pet istraživačkih centara i Fakultet islamskih nauka.

 

Metropola XXI veka

 

I na kraju, koliko god sve ove priče bile fascinantne, koliko god Doha plenila svojom tradicijom i modernim ruhom, i koliko god priče o raskoši i egzotičnim životima činile ovo podneblje tako posebnim, jedan utisak obojiće sve ostale. Ovo je emirat u zamahu, grad čije vreme tek dolazi. Nađete li se na ovom mestu, bićete svedoci stvaranja metropole XXI veka. Kako će izgledati za 10, 20 ili 30 godina, niko ne može ni da pretpostavi. Sigurno je samo da će vas ostaviti bez daha. Baš kao i danas. Dobrodošli u Dohu, prestonicu države Katar!

 

Doha: Metropola čije vreme tek dolazi. 

 


Qatar Airways – nacionalni ponos Katara

 

Ništa u Kataru nije slučajno. Pa ni to što je u zemlji nafte i prirodnog gasa nacionalni ponos jedna aviokompanija. Jer osnivanje nacionalne aviokompanije Qatar Airways bila je najbolja uvertira za vrtoglavi razvoj Dohe. Mnogi tvrde i najbitniji preduslov. Ne bez razloga. Jer u ovu zemlju ne dolazite kopnenim putem, a Katarani su dobro znali da prvi susret sa gradom koji pretenduje da izraste u svetsku metropolu mora da bude poseban. I tako je 1997. godine pod mandatom emira Hamada bin Kalife Al Tanija počeo jedan od najuspšenijih projekata u istoriji ove zemlje. Za nepunih 20 godina Qatar Airways je izrastao u jednu od najbrže rastućih aviokompanija na svetu, sa savremenom flotom koja broji 175 aviona koji lete ka više od 150 ključnih destinacija na šest kontinenata.

 

O kvalitetu svedoče nagrade. A sa podužeg spiska istih dovoljno je izdvojiti samo one najaktuelnije, iz 2015. Zvanično Najbolja aviokompanija na svetu, i to po treći put u poslednjih pet godina, Najbolje sedište u biznis klasi i Najbolja aviokompanija na Bliskom istoku. Gotovo da ne postoji nagrada kojom se ova kompanija nije okitila u poslednjih nekoliko godina. A kada letite Qatar Airways-om postaje jasno i zašto. Na meniju biznis klase specijaliteti čuvenog japanskog kuvara Nobujukija Macuhisu, poznatijeg kao Nobu. U karti pića vrhunska vina. Najnoviji zabavni sistem na vašem ekranu, sa više od 2000 filmova i TV programa, uključujući i ovogodišnje Oskarovce. I naravno, najudobnije podesivo sedište u klasi koje za nekoliko sekundi transformišete u "krevet" u kojem bez problema možete da odspavate. Takav je prvi susret sa Katarom. Vrhunski. Sa pet zvezdica. Kako i dolikuje najbogatijoj zemlji na svetu. 

 

 


 

Autor: Marko Nedeljković

Foto: Wikimedia, Pixabay, Qatar Airways, Marko Nedeljković

Tekst je objavljen u štampanom izdanju časopisa KUĆA STIL br. 260/261

* Tekst nastao u okviru Press FAM programa Qatar Airways-a