Kampus

KONCEPTUALNA TEMA - KADRIRANJE

Kadriranje sa psiholoseke tacke gledista - ono sto mi vidimo u datom trenutku, svaki nas pogled, koji je zapravo ogranicen okvirom vidnog polja, gde mi nismo svesni prostora i dogadjaja izvan tih okvira.
Tu ideju kardiranja tj. ogranicenosti pogleda zelim primeniti u ovom projektu.
Ideja kadriranja je tu kao posrednik izmedju posmatraca i onoga sto se posmatra. Kadriranjem zelim da saopsim posmatracu estetski primamljiviju i zadovoljavajucu sliku ili jednostavno zelim da njome stavim akcenat na nekog, deo necega, a sve u nadi da ce ti kadrovi koje im sam objekat pruza delovati inspirativno za studente tj. za same korisnike tog prostora.

Frameing kao metoda koja ogranicava pogled, vizure...

Sta kadar, sam prostor iza njega, cini za nas?
Nesto cemu se mi okrecemo kad trazimo inspiraciju..mir..meditaciju...
Pogled kroz prozor i ono sto ga cini magicnim jeste taj okvir i nacin na koji on formira nasu percepciju. Gde je sama funkcija tog okvira da nam da neki “magican” prikaz. On donekle izokrece vec postojecu realnost..jer mi mozemo da je vidimo ali to ne znaci i da smo deo nje. Samim pogledom kroz prozor mi vidimo samo ono sto nam on daj, ne vise od toga, bez obzira da li gledamo u komsijsku kucu, neko javno zdanja, neki pejzaz...On nam sluzi kao portal u neki drugi prostor.

Kadriranje (vizuelna umetnost)

U vizuelnim umetnostima, uključujući kinematografiju, kadriranje je tehnika koja se koristi za fokusiraje pažnje gledaoca na nekoj temi.

Okvir ima dvostruku svrhu, pravljenja više estetski zadovoljavajuće slika i skretanje fokus na nekomobjektu - takođe se može koristiti da usmeri pažnju nazad ka sceni. On dodaje dubinu slika, a možete da dodate kvalitet na slici kada je okvir tematski povezan sa predmetom koji se uramljena.

Veoma popularna drvenoa tehnika “vinjete” (gradijent).

Film okvir

U prcesu pravljenja filma, video produkcija, animacije i srodnih terenima
ili video okvira koji je jedan od mnogih slika koje obeležavaju kompletna pokretni slika. Termin je izveden iz činjenice da je, od početka modernog prcesu pravljenja filma krajem 19. veka, a u mnogo mesta još uvek do sada, pojedinačne slike su snimljene na
traci fotografskog filma koji je brzo porastao u dužini, istorijski svaka slika na takvoj traci izgleda prilično kao uramljena slika kada se gledaju pojedinačno.

Termin se takođe može koristiti generalno, više kao imenica ili glagol, da se odnosi
na ivice slike onako kako ga vide u prikazu kamera ili projektuju na ekranu.

Kada se kreće slika se prikazuje ram po ram, svaki ram se prikaže na ekranu kratko vreme (danas, obično 1/24, 1/25 ili 1/30 sekunde), a zatim odmah zamenit sledećim. Upornost vizije se uklapa u okvire zajedno, stvarajući iluziju pokretnih slika.

Kinematografija

Kinematografija (iz grčkog:Kinema "pokret" i, graphein "da snimi") je stvaranje imidža filma i to je umetnost ili nauka o stvaranju fotografije filma. To je umetnost ili tehnika filma, fotografija, uključujući i pucnjave i razvijanja filma. To može uključiti upotrebu filma ili digitalnog maštanjima, obično sa filmskom kamerom. Ona je usko povezana sa umetnošću fotografije. Mnogima dodatna tehnička diskusija i kreativnih mogućnosti nastaju kada kameru i elemente scena može biti u pokretu. Snimatelj se takođe može nazvati u kontekstu,glavni vizuelni kolaborator filmskog reditelja.

Film formata

Film Format je tehnička definicija skup standardnih karakteristika u vezi snimaka na
fotografski film, bilo za stojeće (mirne) ili pokretne fotografije. On se takođe može primeniti na projektovani film, bilo slajdove ili filmova. Primarna karakteristika filmskog formatua je njena veličina i oblika.

U slučaju pokretnih filmskih slika , format može da sadrži audio parametre (iako često ne). Obično ostale karakteristike uključuju merilo filma, padajući metod, sočiva anamorphosis (ili nedostatak istog), i film vrata ili projektor blende dimenzije, svi koji treba da budu opredeleni za fotografiju, kao i projekcija, jer oni mogu biti različiti.