Zeleni gradovi nemaju alternativu

  • Objavljeno:
  • 12.9.2016

Stambeni neboderi "Bosco Verticale" (Vertikalna šuma), poznati po gustoj vegetaciji na terasama – tzv. "baštama na nebu", proglašeni su za "Najbolju visoku zgradu na svetu 2015" u izboru Saveta za visoke zgrade i urbana staništa (Council on Tall Buildings and Urban Habitat). Ova nagrada, međutim, neće ostati upamćena samo kao tradicionalno priznanje koje se dodeljuje svake godine, već i kao svojevrsni putokaz koji otkriva kako će izgledati gradovi budućnosti. Jer zelene zgrade više nisu samo jedan od trendova u savremenoj arhitekturi već imperativ u razvoju velikih gradova.

 

Projektovanje zgrada konstantno se menja, ali njihova funkcija uvek ostaje ista: zaštita, udobnost i toplota zimi, a svežina leti. Nažalost, u poslednjih nekoliko decenija došlo se do saznanja da su upravo zgrade najveći potrošači energije jer troše oko 40% od ukupne potrošnje na globalnom nivou, te je njihov uticaj na životnu sredinu poslednjih godina dolazi u fokus interesovanja.

 

Pored standardnih mera energetske efikasnosti, kao što su sanacija fasade i njena izolacija, kao jedna od mera energetske efikasnosti sve više se potencira i ugradnja zelenih krovova, na mestima gde je to moguće, a prvenstveno u urbanim sredinama.

 

Zeleni krovovi su mnogo više od savremene arhitekture. Oni daju novu vrednost zgradama u okviru urbanističkog planiranja, a pored već pomenutog povećanja energetske efikasnosti objekta, osmišljeni su i kako bi ispunili tri dodatna cilja:

1. Vratili prirodni ambijent u urbano okruženje;

2. Ponudili rešenje za visoke temperature u gradskim sredinama;

3. Poboljšali tretman i oticanje atmosferskih voda.

 

Zbog svega navedenog, arhitekti sve više pažnje pridaju zelenim površinama prilikom projektovanja zgrada, kao i urbanisti prilikom planiranja budućih razvoja velikih gradova. O tome ne svedoče samo mnogobrojni "zeleni projekti" u metropolama širom sveta, već i činjenica da je po prvi put u istoriji laskavu titulu najbolje visoke zgrade na svetu poneo upravo jedan ekološki stambeni kompleks.  

 

Zelene zgrade - model za budućnost / Foto: Boeri Studio

 

"Bašte na nebu" za zeleniju budućnost

 

Stambeni neboderi "Bosco Verticale" (Vertikalna šuma), poznati po gustoj vegetaciji na terasama – tzv. "baštama na nebu", proglašeni su za "Najbolju visoku zgradu na svetu 2015" u izboru Saveta za visoke zgrade i urbana staništa (Council on Tall Buildings and Urban Habitat). Ova nagrada, međutim, neće ostati upamćena samo kao tradicionalno priznanje koje se dodeljuje svake godine, već i kao svojevrsni putokaz koji otkriva kako će izgledati gradovi budućnosti.

 

Upravo to predviđanje najavili su i italijanski arhitekti još 2014. godine neposredno pred završetak ovih kula, baš kao i ovogodišnji žiri koji je doneo odluku da je zeleni neboder u centru Milana najbolja visoka zgrada na svetu u ovom trenutku. Razlog više nego očigledan.   

 

Pre nego što su najsrećniji Milanezi prisvojili prelepe stanove u objektu koji je simbolično nazvan Vertikalna šuma“, u njimu se već nastanilo 900 stabala drveća visine između 3,6 i 9 metara, oko 11.000 niskog rastinja i 5.000 grmova. Tako je nastala prva “neboder-šuma” na svetu, ali i nova zvezda italijanske arhitekture, koja je ujedno i novi statusni simbol Milaneza.

 

         Stambeni neboderi "Bosco Verticale" u Milanu / Foto: Stefano Boeri Architetti

 

Objekat se sastoji od dva tornja visine 119 i 87 metara, gradnja je počela 2009. godine, a ukupna vrednost projekta premašuje 65 miliona evra. Zanimljivo je napomenuti da bi sve biljne vrste koje se nalaze u ovoj zgradi na ravnoj podlozi zauzele površinu od oko dva fudbalska igrališta, što možda i najbolje ilustruje zeleni karakter ovog impresivnog zdanja.

 

Ideja italijanskog arhitekte Stefana Boerija, koji je projektovao ove zgrade, bila je da stvori projekat namenjen pošumljavanju i ozelenjavanju urbanih sredina bez širenja grada izvan postojećih granica, a osnovni cilj je da se spoji moderan način života u velikim gradovima s čovekovom potrebom da boravi u prirodi i čistijem okruženju. 

 

"Izazov koji smo prihvatili je da dizajniramo prototip prave gradske šume. 'Vertikalna šuma' je domaćin više od 100 različitih vrsta drveća i biljaka, a ugostio je već i oko 20 različitih vrsta ptica", objašnjava Boeri najavljujući ovim projektom i novu eru u razvoju velikih gradova jer bi u njima upravo slične građevine trebalo da postanu uobičajena pojava. 

 

   900 stabala drveća, oko 11.000 niskog rastinja i 5.000 grmova krasi milansku "šumu na nebu" / Stefano Boeri Architetti

 

O rezultatima već u slučaju prvog projekta ove vrste najbolje svedoči činjenica da milanska “šuma na nebu” zahvaljujući zelenim površinama obnavlja i čuva energiju, obezbeđuje povoljniju mikroklimu i filtrira štetne čestice u vazduhu. Biljne površine ujedno omogućavaju prirodno stvaranje vlage, oslobađanje kiseonika i apsorbciju ugljen dioksida, a umanjuju i uobičajenu gradsku buku što značajno poboljšava kvalitet života u ovom objektu.

 

Italijanski arhitekti stoga smatraju da upravo „Vertikalna šuma“ najavljuje novu eru u razvoju velikih gradova i da veoma verno odslikava kako će izgledati zgrade budućnosti. 

 

   Ponos italijanske arhitekture i najbolja visoka zgrada na svetu za 2015. / Foto: rinnovabilierisparmio.it

 

Zeleni trend zahvata ceo svet

 

U cilju obezbeđivanja što zdravije i održivije sredine, Francuska je otišla najdalje. Naime, prema novom zakonu koji je već usvojen u Francuskoj, sve nove zgrade sagrađene u komercijalnim zonama moraju delom biti pokrivene ili biljkama ili solarnim panelima jer "zeleni krovovi" funkcionišu kao izolacija koja pomaže da se smanji energija potrebna za grejanje zgrade zimi i hlađenje tokom leta, a ujedno sakupljaju kišnicu koja može da se prerađuje i koristi za razne gradske potrebe.

 

O opredeljenju Francuske svedoči i projekat za zgradu "Mille Arbres" (Hiljadu drveća) koji je pobedio na konkursu "Réinventer Paris". Ovaj konkurs inicirala je gradonačelnica Pariza An Idalgo u novembru 2014. godine kada je pozvala arhitekte da osmisle planove za brojne lokacije širom grada, od starih železničkih stanica do istorijskih vila. Predlog koji je pobedio za izgradnju na poznatoj pariskoj lokaciji Peršing predviđa veliku strukturu od stakla na čijem će se krovu nalaziti 1000 stabala drveća koju su osmislile arhitektonske firme "OXO Architects" i "Sou Fujimoto Architects". Ovo arhitektonsko remek delo pravi je putokaz za budući razvoj grada, kako ga već apostrofiraju u prestonici Francuske.

 

          Budući izgled zgrade "Mille Arbres" u Parizu / Foto: Manal Rachdi OXO Architectes + Sou Fujimoto Architects

 

Zeleni krovovi poslednjih godina doživeli su pravu renesansu i u drugim zemljama. Norvežani su uvideli brojne prednosti ovih krovova i oživeli svoju tradiciju, pa su moge kulturne institucije i komercijalne zgrade zelene krovove integrisale u svoj dizajn kao alternativu savremenim građevinskim materijalima, a od 2000. godine Skandinavsko udruženje za zelene krovove dodeljuje godišnje nagrade za najbolji projekat zelenog krova.  

 

Do 2012. Šangaj je dobio 1,45 miliona m² zelenih površina zahvaljujući gradskom sistemu finansijske podrške, dok su donacije i subvencije omogućile bujanje zelenih krovova u nemačkim gradovima Minhenu i Štutgartu, austrijskim centrima Lincu i Beču, kao i holandskim gradovima Amsterdamu, Hagu, Groningenu i Roterdamu.

 

      Zeleni krovovi sve su popularniji u razvijenim gradovima i zbog dodatnog komfora koji pružaju stanovnicima zgrada 

 

Srbija i region još na čekanju

 

Međutim, iako zeleni trend već uveliko zahvata sve razvijene zemlje sveta, Srbija i region još kaskaju i tek se očekuju prvi veći pomaci na tom polju. Tek nekoliko zgrada u Beogradu dobile su svoje zelene krovove, među njima je i krov ambasade Francuske u našoj prestonici, ali su to još uvek samo privatne inicijative koje ne mogu doneti neophodne rezultate. Posebno ne ako se zna da prema poslednjim procenama u Srbiji ima čak 400.000 neizolovanih kuća, a da čak 75% potrošnje energije u domaćinstvima odlazi na zagrevanje. 

 

Ako se svemu tome dodaju i podaci Saveza zelene gradnje Srbije koji svedoče o potencijalu ekološkog načina gradnje, jasno je bi zeleni gradovi što pre trebalo da postanu i model za razvoj gradova u našem regionu. 

 

Potencijal zelene gradnje u brojkama: 

       20-50% smanjena potrošnja energije;

       40% veća ušteda vode;

       70% manje otpada;
       35% smanjena emisija ugljen-dioksida;

       30% povećan kvalitet zdravlja;

       15% lakše održavanje (Izvor: Savet zelene gradnje Srbije).

 

Ovi podaci nedvosmisleno ukazuju na to da uspešnih projekata i održivih gradova neće biti bez ekoloških i zelenih zgrada. Modeli su već razvijeni širom sveta, pionirski poduhvati već zaživeli, a naš region je još na čekanju jer zeleni gradovi nemaju alternativu. 

 

Autor: Marko Nedeljković